Izvor: B92, 02.Avg.2020, 18:53

Žene i nasilje: Kirgistan je pooštrio zakon o nasilju o porodici, ali to nije rešilo problem

Iako je kirgiski zakon o nasilju u porodici jedan od najprogresivnijih u Centralnoj Aziji, žene su u praksi u velikoj meri nezaštićene.

Zbog karantina, 21-godišnji Aman mogao je da se čuje sa sestrom Elinom samo preko telefona njenog muža. Obično bi prvo popričao sa zetom, ali jednog dana Elina je sama podigla slušalicu.

"Amane, pomozi mi, odvedi me! On me tuče i oduvek me je tukao", prepričava Elinine reči njen brat. U pozadini je čuo zeta kako viče. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

"Veza se brzo prekinula, i shvatio sam da je sestra u opasnosti. Pozvao sam policiju na njihovu adresu".

Aman je sa rođakom jedva uspeo da na vreme stigne kod Eline: policajci su već hteli da idu nazad u stanicu pošto su smatrali da je reč o "običnoj svađi supružnika".

Aman i njegova majka su uspeli da ubede policajce da naprave zapisnik i propišu Elininom mužu zabranu prilaska na tri dana.

Ta mera uvedena je novim zakonom. Ranije je policija mogla da zaštiti žrtvu samo ako ona lično prijavi nasilnika, ali sada mogu da reaguju i kada nasilje prijave svedok ili medicinski radnik.

Međutim, zakon nije dao rezultate, ističu aktivisti za ljudska prava.

Veliki broj žena i dalje ne prijavljuje nasilje policiji, a mnoge i ne znaju da mogu da dobiju pomoć.

Prema podacima Državnog odbora za statistiku žene najčešće zlostavljaju muževi ili rođaci.

U 95 odsto registrovanih slučajeva porodičnog nasilja u 2018. godini, počinioci su bili muškarci.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kirgistana ne vodi zasebnu statistiku o ubistvima koja su ishod porodičnog nasilja.

Međutim, prema podacima NVO Ženska demokratska mreža, u Kirgistanu su samo u 2018. godini 62 žene ubili rođaci ili partneri.

Sa epidemijom korona virusa situacija se pogoršala - broj prijava za nasilje u porodici u Biškeku, prestonici Kirgistana, porastao je 62 odsto tokom prva tri meseca pandemije.

Centri za pomoć žrtvama nasilja rade na daljinu i jedino što mogu je da pružaju savete preko telefona.

Zbog ograničenja kretanja, zaposlenima u centrima potrebne su specijalne propusnice za izlazak na teren.

"Karantin i vanredno stanje samo su pogoršali 'bolesno stanje' institucije porodice u zemlji", ističe jedna od autorki zakona protiv porodičnog nasilja Natalija Nikitenko.

Nije bio prvi put da se Nasiba prijavljuje muža.

Pre 14 godina, nakon rođenja njihove druge ćerke, suprug ju je prvi put pretukao, besan što mu nije rodila muškog naslednika.

Nasiba je sa dve ćerke otišla roditeljima. Prijavu je napisala na insistiranje starije sestre.

Policajci su još tada nerado primili prijavu, pitajući se zašto Nesiba prijavljuje oca sopstvene dece.

Ubeđujući je da se pomire, govorili su joj da će, kao i druge žene žrtve nasilja, samo protraćiti vreme policije.

Pošto je Nesiba bila uporna, muž je pritvoren na 15 dana za nasilničko ponašanje, nakon čega je pušten.

"Većina policajaca i dalje misli kako nije njihov posao da se mešaju u porodično nasilje, da je to isključivo privatna stvar. To je još jedna prepreka za žrtve porodičnog nasilja", ističe Hilari Marglic iz organizacije Human Rights Watch.

Porodično nasilje u Kirgistanu kažnjivo je već 17 godina.

Međutim, ranije su policajci odbijali da prime prijave za porodično nasilje zato što su ih žrtve kasnije povlačile.

Novi zakon obavezuje policajce da sve prijave porodičnog nasilja zavedu u zajednički registar krivičnih dela.

Od kada je na snagu stupio novi zakon, broj registrovanih slučajeva naglo je porastao.

U 2019. godini registrovan je četiri puta veći broj slučajeva nasilja u porodici nego 2015. godine.

Jedna loša strana zakona je, kažu stručnjaci, što žrtva nakon podnošenja prijave mora da prođe pregled lekara sudske medicine, koji mora da registruje tragove prebijanja na telu.

Tek onda je moguće pokrenuti slučaj protiv nasilnika.

"Često se radi o ženama koje su fizički ili psihiči istraumirane, u tolikoj meri da im je teško da hodaju. Zato one ne odlaze na lekarski pregled ili odlaze kasnije, kada tragovi udaraca nisu toliko očigledni", priča Margolic.

Advokatica Muhajehon Abduraupava insistirala je da Nasiba odmah ode na pregled.

Za njenu klijentkinju, koja živi u konzervativnom gradu Oš na jugu Kirgistana, to nije bilo lako.

Advokatica dodaje da je u Ošu teško razvesti se, a "iznošenje prljavog veša u javnost" nije društveno prihvaćeno.

U tom gradu ljudi žive u mahalama, zajednicama u okviru jednog kvarta gde se svako sa svakim poznaje.

"Ako u porodici postoji razvedena žena, to će biti prepreka i njenim neudatim sestrama da se udaju, i njenim rođakama i rođacima", priča Abduraupova.

Intervjuišući žrtve, istraživači Human Rights Watch otkrili su da samo žene koje imaju podršku aktivista za ljudska prava i advokata uspevaju da isteraju sudske procese do kraja.

Mnoge povlače prijave zbog pritiska sredine.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, oko 86 odsto pokrenutih slučajeva zatvara se pre nego što dođe do suđenja.

Ukoliko se slučaj i privede kraju, optuženi po pravilu dobije novčanu kaznu.

Verovanje da porodicu treba sačuvati po svaku cenu sprečilo je Nasibu da se prvi put razvede.

"Kada je muž pušten, počeo je da dolazi svakog dana u kuću kod mojih roditelja, dan se izvinjavao i kajao, a drugi je pretio i govorio da će me ubiti ako se ne vratim", priča Nasiba.

Policija nema ovlašćenja da iseli muškarca, žena nema kuda da ode, pa se mera zabrana prilaska u praksi najčešće svodi na to da policajci jednostavno upozore muškarca da nema pravo da bije ženu.

Naglo pogoršanje situacije sa nasiljem u porodici tokom pandemije podstaklo je poslanike da usvoje amandmane koji predviđaju pritvor za nasilnika u trajanju od 48 sati.

Uslov je da je nasilnik u pijanom stanju ili da službenici policije imaju razloga da veruju da je žrtva u opasnosti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...