Izvor: Southeast European Times, 18.Nov.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje Balkana rešavaju pitanje izbeglica

Čak 16 godina posle završetka rata u Jugoslaviji, još uvek ima ljudi koji žive u izbegličkim kampovima i kolektivnim centrima širom Balkana.

18/11/2011

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda – 18.11.2011.

Grupa zemalja Jugoistočne Evrope nada se da će prikupiti više od 500 miliona evra za rešavanje problema raseljenih lica iz ratova devedesetih.

Prvi korak u pravcu regionalne saradnje desio se 2005. godine donošenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Sarajevske deklaracije. Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (BiH) i Hrvatska dogovorile su se o izradi zajedničkog plana za rešavanje problema izbeglica.

Međutim, malo toga je učinjeno pre 2010, kada je održana prva ministarska konferencija u Beogradu. Principi ustanovljeni u Sarajevskoj deklaraciji razrađeni su na toj konferenciji.

„Upozorili smo međunarodnu zajednicu da za neke kategorije stanovništva, koje još nisu rešili stambeno pitanje, život postaje sve teži i teži i da nam je potrebna pomoć ako želimo da stavimo tačku na taj problem“, kaže za SETimes Vladimir Cucić, komesar za izbeglice Republike Srbije.

Na poslednjoj ministarskoj konferenciji održanoj u Beogradu početkom novembra, šefovi diplomatija četiri zemlje, zajedno sa predstavnicima UNHCR, OEBS i EU, dogovorili su organizovanje donatorske konferencije početkom 2012.

Taj skup bi trebalo da pomogne da se prikupi 500 miliona evra potrebnih za sprovođenje petogodišnjeg plana za zatvaranje svih izbegličkih centara i obezbeđivanje smeštaja za te ljude.

„Rešenje problema izbeglica zavisi od domaće i regionalne političke stabilnosti i od ekonomskih, zakonodavnih i socijalnih reformi, kao i od političke volje na svim stranama“, kaže za SETimes predstavnik za komunikacije UNHCR Andrej Maričić.

Među onima koji su najugroženiji je oko 4100 ljudi koji još žive u 42 kolektivna centra. Većina izbeglica boravi u Srbiji.

Predstavnik OEBS-a za ljudska prava u BiH Amela Tandara smatra da je to prilika da se konačno reše problemi onih koji žive u izbegličkim kampovima, posebno ranjive kategorije kao što su starije osobe i bolesni.

„OEBS i druge međunarodne organizacije u regionu voljne su da nastave aktivno da pomažu taj proces, posebno time što će obezbediti potrebno sufinansiranje od donatora“, kaže Tandara za SETimes.

Međutim, mnoge izbeglice smatraju da donatorska konferencija neće rešiti glavni problem izbeglica – gubitak stanarskih prava u Hrvatskoj.

„Ne želimo da nas premeste u jedinice socijalnog stanovanja, koje su zapravo samo našminkani izbeglički centri. Želimo našu imovinu i naša prava koje nam je oduzela država Hrvatska“, kaže za SETimes predsednik Udruženja izbeglica u Srbiji Milojko Budimir.

Stanarska prava još uvek su jedan od najvećih problema koji dodatno otežavaju rešenje stambenih problema izbeglica. U bivšoj Jugoslaviji bilo je stanova u društvenom vlasništvu koje su gradile državne firme i koji su davani radnicima. Ljudi su mogli da ih zadrže doživotno i da prava prenesu na svoje naslednike, ali nisu mogli da ih prodaju.

Kada je izbio rat i ljudi se iselili u druge zemlje, zakon o imovini u Hrvatskoj se promenio i nekih 30 hiljada porodica ostalo je bez svojih domova. Ta grupa ljudi danas je najveća kategorija izbeglica i interno raseljenih lica, kojima je potreban trajan smeštaj. Vlasti se slažu da će taj novac biti potrošen na izgradnju novih stanova ili otkupa starih.

Međutim, jednom kada se novac prikupi, počinje najteži deo. Četiri zemlje moraće da odrede gde će uložiti novac: u zemljama odakle su izbeglice izbegle ili u zemljama u kojima žive poslednjih 16 godina.

Nastavak na Southeast European Times...