Izvor: Blic, 24.Okt.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja paradoksa
Srbija je zaista zemlja paradoksa. Država se dodatno zadužuje za 250 miliona evra kod komercijalnih banaka jer za njene vrednosne hartije nema kupaca, udeo sive ekonomije u društvenom proizvodu je blizu 40 odsto, siromaštvo nam je u porastu, a u centralnoj ulici Beograda odlično se prodaju kišobrani koji koštaju 25.000 dinara.
Ukupna zaposlenost "dotaći će dno” 2010. godine, da bi se vratila na pretkrizni nivo tek 2013. i potom počela stabilno da raste prosečnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tempom od preko 50.000 osoba godišnje, pokazalo je istraživanje "Projekcije zaposlenosti i kretanja na tržištu rada Srbije do 2020. godine”. Ma koliko se trudili, najavljivali i obećavali da će mlade stručnjake zadržati u zemlji, Srbiji to očigledno ne uspeva. Analiza Svetskog ekonomskog foruma nas svrstava na neslavno 136. mesto kada je reč o "odlivu mozgova”, što je za četiri pozicije niže nego prošle godine. Gori od nas su samo Svaziland,
Bosna i Hercegovina i Kirgizija. Čak i da se ostvare sve projekcije iz postkrizne strategije koja je političarima poslužila kao dobra prilika za nova obećanja, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Srbiji će te ciljne 2020. godine biti manji nego što je u Hrvatskoj danas. Javni dug Srbije, to su poslednji precizni i dostupni podaci, na kraju avgusta meseca je bio 10,94 milijarde evra, što je 36,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Na kraju prošle godine, on je bio manji i iznosio je 9,85 milijardi evra, što znači da je u prvih osam meseci ove godine povećan za oko 1,1 milijardu evra. Istovremeno, dug preduzeća i građana po osnovu bankarskih kredita na kraju septembra porastao je za petinu u odnosu na kraj prošle godine. Do sada je potrošeno oko dve milijarde evra na odbranu kursa, ali je samo zaustavljen brži pad dinara. Ipak, inflacija je probila planirano i možda dosegne deset odsto, a mleka uprkos ministarskim objašnjenjima nema u radnjama. U Srbiji i dalje, konstatuju evropski zvaničnici, "političari kontrolišu medije”, umesto da je obrnuto, pa je vlast pošteđena kritike. Jesmo zemlja paradoksa, nema šta!
