Izvor: B92, 03.Sep.2020, 12:46

Zdravlje: Koliko vode treba piti dnevno

Dok države traže od građana da ostanu kod kuće, mnogi od nas obraćaju više pažnje na ishranu i kako hrana koju jedemo može da doprinese našem zdravlju.

Bez obzira da li ste umorni ili imate suvu kožu, verovatno vam je rečeno da pijete više vode kao lek. Ali ovaj savet potiče iz smernica starih decenijama... I možda nije naučno utemeljen.

Dok mnoge zemlje traže od stanovništva da ostane kod kuće, mnogi od nas obraćaju više pažnje na ishranu i kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrana koju jedemo može da doprinese našem zdravlju.

U ranom 19. veku ljudi su morali biti na samrti pre nego što bi se udostojili da popiju malo vode.

Samo oni "svedeni na poslednju fazu siromaštva zadovoljavaju žeđ vodom", govorio je Vinsent Prisnic, osnivač hidropatije, inače poznate kao "lečenje vodom".

Podstrek ovoj žudnji za vodom je "pravilo 8h8": neslužbeni savet kojim se preporučuje da uz bilo koje drugo piće pijemo osam čaša vode od dva decilitra, ukupno malo manje od dva litra.

To "pravilo", međutim, nije potvrđeno naučnim nalazima - zvanične smernice ni EU ni Velike Britanije ne govore da treba ovoliko da pijemo.

Dodatnu zabunu tokom pandemije virusa korona izazvao je savet ljudimada piju gutljaj tople vode svakih 15 minuta, da bi se zaštitili od virusa - savet koji u stvari nema osnova.

Zašto postoji toliko nejasnih informacija o tome koliko vode treba piti? Najverovatnije, čini se, iz pogrešnih tumačenja dva uputstva - oba od pre nekoliko decenija.

U međuvremenu, 1974. godine, knjiga "Ishrana za dobro zdravlje", čiji su koautori nutricionisti Margaret Mekviliams i Frederik Ster, preporučili su da prosečna odrasla osoba dnevno unese između šest i osam čaša vode.

Ali, napisali su autori, to može uključivati voće i povrće, napitke sa kofeinom, gazirana pića, čak i pivo.

Voda je, naravno, važna. Čineći oko dve trećine naše telesne težine, voda prnosi hranljive materije i otpadne proizvode našim telom, reguliše našu temperaturu, deluje kao mazivo i amortizer u našim zglobovima i igra ulogu u većini hemijskih reakcija koje se dešavaju u nama.

Konstantno gubimo vodu putem znoja, mokrenja i disanja. Garancija da imamo dovoljno vode je dobra ravnoteža i presudna je za izbegavanje dehidracije.

Simptomi dehidracije mogu se uočiti kada izgubimo između 1-2 odsto vode u telu i nastavimo da je gubimo sve dok ne nadopunimo tečnost. U retkim slučajevima takva dehidracija može biti kobna.

Godine neosnovanih tvrdnji oko pravila 8h8 navele su nas da verujemo da osećaj žeđi znači da smo već ozbiljno dehidrirani.

Ali stručnjaci se uglavnom slažu da nam ne treba više tečnosti od one količine koju naša tela traže, kada je traže.

"Kontrola hidratacije je jedna od najsofisticiranijih stvari koje smo razvili u evoluciji, otkad su preci ispuzali iz mora na kopno.

Imamo ogroman broj sofisticiranih tehnika koje koristimo za održavanje odgovarajuće hidratacije", kaže Irvin Rozenburg, viši naučnik u Laboratoriji za neuronauku i starenje na Univerzitetu Tafts u Masačusetsu.

U zdravom telu, mozak otkriva kada telo postaje dehidrirano i pokreće osećaj žeđi da bi se podstaklo pijenja.

Takođe, oslobađa hormon koji signalizuje bubrezima da sačuvaju vodu koncentracijom urina.

"Ako osluškujete svoje telo, reći će vam kada je žedno", kaže Kortni Kips, sportski lekar konsultant i glavni klinički predavač Sportske medicine, vežbanja i zdravlja i medicinska direktorka Blenhajmskog i Londonskog triatlona.

"Mit o tome kako je već kasno ako osetite žeđ zasnovan je na pretpostavci da je žeđ nesavršen pokazatelj manjka tečnosti, ali zbog čega bi sve ostalo u telu bilo savršeno, a baš žeđ nesavršena? To je veoma dobro funkcionisalo hiljadama godina ljudske evolucije."

Dok je voda najzdravija opcija jer nema kalorija, druga pića nas takođe hidriraju, uključujući čaj i kafu.

Iako kofein ima blago diuretičko dejstvo, istraživanje pokazuje da čaj i kafa još doprinose hidrataciji - kao i neka alkoholna pića.

Malo je dokaza koji bi sugerisali da ako pijemo više vode nego što to telo signalizuje nudi bilo kakve koristi izvan tačke izbegavanja dehidracije.

Ipak, istraživanje sugeriše da postoje neke važne koristi za izbegavanje čak i u ranim fazama blage dehidracije.

Brojne studije su, na primer, otkrile da dovoljno pijenja da se izbegne blaga dehidracija pomaže u podršci funkciji mozga i našoj sposobnosti da radimo jednostavne zadatke, poput rešavanja problema.

Neke studije pokazuju da konzumiranje tečnosti može pomoći u upravljanju kontroli telesne težine. Brenda Dejvi, profesorica ljudske ishrane, hrane i vežbanja na Politehničkom institutu Virdžinija i državnom univerzitetu, sprovela je nekoliko studija posmatrajući potrošnju tečnosti i težinu.

Oni koji se trude da popiju osam čaša vode dnevno ne čine sebi nikakvu štetu. Ali uverenje da moramo piti više vode nego što naše telo traži ponekad može postati opasno.

Preveliki unos tečnosti može postati ozbiljan problem ako uzrokuje razblaživanje natrijuma u krvi.

Ovo stvara oticanje mozga i pluća, dok se tečnost pomera kako bi pokušala da uravnoteži nivo natrijuma u krvi.

Ideja da moramo biti stalno hidrirani znači da mnogi ljudi nose vodu sa sobom gde god da odu i piju više nego što im telo zahteva.

"Najviše koliko se osoba u najvećoj vrućini usred pustinje može znojiti je dva litra na sat, ali to je zaista teško", kaže Hju Montgomeri, direktor istraživanja na Institutu za sport, vežbanje i zdravlje u Londonu.

"Ideja da nosite pola litra vode za 20-minutno putovanje u londonskom metrou - nikada se nećete toliko zagrejati da biste se znojili takvom brzinom, čak i ako vam kaplje znoj."

Za one koji se osećaju ugodnije da prate zvanične smernice, a ne žeđ, britanski NZS savetuje da se pije između šest i osam čaša tečnosti dnevno, uključujući mleko sa manje masti i pića bez šećera, uključujući čaj i kafu.

Dehidracija znači da gubite više tečnosti nego što unosite.

Prema NZS, simptomi dehidracije uključuju tamno žuti urin, osećaj umora, ošamućenosti ili vrtoglavice, suva usta, usne i oči i mokrenje manje od četiri puta dnevno. Ali koji je najčešći simptom? Jednostavno osećate žeđ.

Želite li znati istinu koja stoji iza drugih mitova o hrani i ishrani?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

U drugim izdanjima naše rubrike Fud Fikšns istražujemo teme poput toga da li je šećer zaista loš za vas, da li ceđenje ima koristi za zdravlje i da li vitamin C, ehinacea ili supa mogu izlečiti običnu prehladu.

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...