Izvor: VOA, 14.Mar.2024, 20:51
Zatišje pred buru beogradskih i preostalih lokalnih izbora u Srbiji
BEOGRAD — Moglo bi da se kaže da na političkoj sceni Srbije vlada izvesno zatišje, uz tek neku povremenu partijsku čarku. Vlast i opozicija su u ovom trenutku čvrsto ukopani u svojim rovovima i za sada kroz dvogled pomno prate poteze one druge strane i „uzvraćaju paljbu“. Sa druge strane, čini se da javnost očekuje neku lepu vest, neki makar pokušaj dogovora vlasti i opozicije pred predstojeće ponovljene izbore u Beogradu i lokalne izbore u mnogim opštinama i gradovima u Srbiji. Iako nije preveliki optimista po pitanju dijaloga i dogovora vlasti i opozicije, politički analitičar Cvijetin Milivojević primećuje da je skoro pa nemoguće da se održe ponovljeni izbori u Beogradu, a da pre toga dve strane ne pokušaju da našu kompromis između maksimalističkih zahteva da se skoro pa sve menja po pitanju izbornih uslova i onih minimalističkih uslova koji kažu da je sve u redu i da ništa ne treba dirati. „Prvi signal da se ipak nešto pozitivno događa je činjenica da je Vučić odustao od tih brzih, brzih izbora u Beogradu već za kraj aprila, nego ih je obećao u onom krajnjem zakonskom roku, a to je početak juna. Dakle, to jeste jedna vrsta poruke – ima vremena da se dogovori i primeni ono što bi se eventualno dogovorilo, da bi se opozicija faktički zaista posvetila izborima i izašla na te izbore i ne bi učinila ništa na planu toga da ti izbori budu onemogućeni“, kaže Milivojević i ističe da je vlast spremna na neku vrstu dogovora sa opozicijom u strahu da zapadni saveznici ne bi ispunili svoje pretnje o nekakvim sankcijama Srbiji ukoliko predizborni dogovor ne bude postignut. Govoreći u tom kontekstu, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić rekao je da je pitanje od ključnog značaja - da li na Srpsku naprednu stranku i njeno rukovodstvo postoje direktni uticaji od strane važnih pojedinaca ili institucija sa Zapada da se tako nešto zaista i dogodi? „Meni se čini da je odgovor na to pitanje afirmativan, a to cenim na osnovu reakcija zvaničnika i na osnovu onoga što je prvi čovek Srbije rekao da je Vladi naložio da izađe u susret preporukama OEBS-a. Ono što je meni isto tako indikativno i što ide na ruku ovog mog argumenta jeste da su izbori pomereni za 2. jun. Da SNS hoće da organizuje izbore pod istim uslovima, oni bi to uradili 28. aprila, ali su pomerili na 2. jun i po mom mišljenju to znači da su imali nekakav aktivni pritisak od strane međunarodne zajednice kojem mi kao javnost nismo svedočili“, kaže Bešić i dodaje da veruje da će do nekog poboljšanja doći, ali i da je rano govoriti o tome šta će biti urađeno i u kojoj meri. Bešić misli da je jedan od efikasnijih instrumenata kojim bi opozicija mogla da osigura da do promene određenih izbornih uslova zaista i dođe - pretnja bojkotom koji, kako objašnjava, vladajuća SNS sebi ne bi mogla da dopusti. „Ono što sasvim izvesno znam je da u postojećoj političkoj konstelaciji, naročito posle Rezolucije Evropskog parlamenta i izveštaja OEBS-a opozicija ukoliko se ujedini ( a mislim da je to elementarni uslov da ti izbori imaju smisla) ona može veoma aktivno i efektivno da preti bojkotom ovih izbora. Ja sam neko ko je generalno protivnik bojkota izbora, ali ovo jeste specifična situacija u kojoj vladajuća stranka u ovim spoljnopolitičkim okolnostima ne sme sebi da dozvoli bojkot izbora od strane opozicije“, kaže on. Sa druge strane, Milivojević smatra da je pretnja bojkotom bila jak adut opozicije, ali da je sada veći deo opozicije za izlazak na izbore, kakvi god uslovi bili. Međutim, on ističe da ni pretnja opozicije onemogućavanjem održavanja izbora nije za potcenjivanje. „To ne mora da bude fizički. To može da bude sa pametnom, što bi se reklo – pasivnom rezistencijom, pasivnim otporom na neki način, da se onemogući zapravo realizacija izbora. Dakle, da se izbori obesmisle. Naravno, to verovatno stoji i kao neki poslednji adut. Bojkot? Nisam siguran da će do bojkota doći. Opet kažem, nažalost nema ni tu puno principijelnosti ni kod opozicije. Jer oni kažu – kako da bojkotujemo izbore, šta ćemo mi sutra da radimo ako ostanemo izvan parlamenata – ovog državnog i ovih opštinskih ili gradskih parlamenata“. Za Cvijetina Milivojevića minimum uslova na koji će opozicija pristati su onemogućavanje lažnih birača na lokalnim izborima, bilo ovih koji dolaze iz različitih gradova Srbije ili izvan Srbije. I verovatno minimum je neka vrsta popravljanja medijskih uslova, kaže sagovornik Glasa Amerike. On smatra da su dobre akcije kojima opozicija pokušava da na delu uhvati što više slučajeva u kojima vlast preseljava birače i fiktivno ih prijavljuje pre svega u Beograd, gde kako kaže, SNS najlošije stoji: „Ova smicalica sa premeštanjem birača je "provaljena", tako da će oni to verovatno raditi, ali će raditi sa nekom manjom dozom, mnogo opreznije nego što su radili, tako da će i matematički manji broj birača biti preseljen. Osim onih koji su već odradili posao, pa su se vratili u svoje sredine. Ja ne sumnjam da su već 17. decembra, kad su glasali u Beogradu, ti privremeni Beograđani vraćeni u svoje sredine i tamo se ponovo prijavili. Oni sad imaju pravo da glasaju na još jednim lokalnim izborima u svojoj sredini“. Po mišljenju Bešića, tri su faktora koji daju vladajućoj stranci prednost (čak i na način da dovode u integritet izborni proces) – apsolutna medijska manipulacija, prevashodno preko medija sa nacionalnom pokrivenošću, manipulacija biračkim spiskom i apsolutna kontrola svih najvažnijih insititucija koje bi trebalo da rade posao tokom izbornog procesa. Sagovornik Glasa Amerike smatra da dve stvari „mogu da se dobiju“. „Mislim da, kada je reč o medijima i biračkom spisku, može da se napravi veliki posao do 2. juna. To je lako merljivo, tehnički izvodljivo. Postoji način da se preko bilo kakvog sistema proporcionalnosti reši zastupljenost svih strana u medijima, a i preko digitalnog biračkog spiska kom bi, uz pomoć tokena iz Ministarstva unutrašnjih poslova mogle da imaju pristup sve partije. Tu postoje mehanizmi koji su manje-više standardizovani“, kaže Bešić. Govoreći o mogućnosti donošenja leks specijalisa u okviru kog bi se našli zahtevi koje je opozicija iznela na poslednjoj konferenciji za medije, profesor Bešić je rekao da je takva opcija u teoriji moguća, ali da je malo verovatno da se to dogodi i u praksi. „Mislim da čak ni vladajuća stranka ne bi imala problem sa sadržajem tog leks specijalisa ali ono što oni sebi ne smeju da dozvole, a to je u prirodi svake dominantne partije, jeste da pokažu slabost. Usvajanjem leks specialisa oni bi pokazali slabost i jednu vrstu veoma otvorenog priznanja da prethodni izbori nisu bili u redu, što oni sebi ne smeju da dozvole. Mislim da mogu da razgovaraju i da izađu u susret zahtevima koji su sadržajno vezani za izborni proces ,ali da bi donošenje leks specialisa bilo moguće samo ako postoji otvoren, direktan pritisak evropskih struktura da to bude tako“, kaže on. Razmatrajući položaj opozicije, Milivojević kaže i da je važno da predstojeći ponovljeni izbori u Beogradu i preostali lokalni izbori treba da se održe u jednom danu. Greška je, po njegovim rečima, spajati parlamentarne i predsedničke sa lokalnim izborima, ali Srbiju sada čekaju isključivo lokalni izbori i oni treba da budu istog dana. „Ovde birači hoće da izaberu ljude koji mogu da reše njihove konkretne probleme u njihovoj sredini. I ovde nije tema Vučić, ni ulazak u NATO, niti uvođenje sankcija Rusiji. Ovde je tema kanalizacija za 200 hiljada Beograđana koji žive sa leve obale Dunava. Ko to može uraditi, kome građani da veruju. Očigledno da ova vlast to ne može uraditi jer je predsednik Vučić lično obećao pre pet godina u kampanji u Krnjači sa one hoklice da će to biti završeno. Pet godina je prošlo, nije završeno, prema tome eto teme za opoziciju. Tako se pobeđuje na lokalu“, kaže Cvijetin Milivojević i upozorava da opozicija ne treba da naseda na referendumsku kampanju koju nameće vlast da su predstojeći izbori – izbori za ili protiv Vučića. Takođe, kako smatra sagovornik Glasa Amerike, važno je da na predstojeće lokalne izbore opozicija izađe na samo jednoj listi, ili da ih najviše bude dve – lista građanske opozicije SPN i lista desno orijentisane opozicije okupljenje oko koalicije NADA. Međutim, po njegovom mišljenju, ove dve grupacije bi trebalo da na svoje liste stave i one manje opozcione stranke i koalicije koje 17. decembra nisu prešle cenzus. „Kad imate lokalne izbore onda ima li išta logičnije nego da cela opozicija ide sa jednom izbornom listom. Dakle u ovom slučaju, ja čak idem i korak dalje, da ne samo ovi koji su postali parlamentarni - SPN i NADA, nego i sve one male, prave stranke opozicije koje su ostale ispod cenzusa. Jer tu možete da izračunate da je tu ostalo minimalno sedam-osam stranaka. Znači to je otprilike 5-6 odsto glasova te prave nacionalne opozicije i sigurno 1,5 do dva odsto ovih malih lista građanske opozicije koje nisu prošle cenzus. Sve skupa to bi zapravo obezbedilo opoziciji pobedu, ne samo u Beogradu, nego u najvećem delu opština i gradova na kojima će s verovatno do juna organizovati izbori“, kaže Milivojević. Na kraju, Miloš Bešić smatra da je najveći problem za SNS koja se nalazi na vlasti već 12 godina animiranje sopstvenih birača koji su već prezasićeni, dok je ključni argument opozicije činjenica da postoji snažno opoziciono raspoloženje ljudi koji žele promene. „Ono što opozicija treba da uradi je da obezbedi minimum organizacionih uslova i jednu solidnu, respektabilnu, pametnu izbornu strategiju koja će te ljude da izvede na birališta. Oni imaju mnogo manji problem sa motivacijom vlastitih glasača, nego što je to situacija kada je reč o vlasti“, zaklučuje profesor Miloš Bešić.
.jpg)
