Izvor: RTS, 28.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštititi rakiju kao srpski brend
Srbija još nije zaštitila nijedno alkoholno piće kao svoj brend-proizvod, ali ima ogroman potencijal za proizvodnju svih vrsta rakija kojima može da "osvoji svet".
Uprkos činjenici da još ni jedno alkoholno piće nije zaštitila kao svoj brend-proizvod, Srbija ima ogroman potencijal za proizvodnju svih vrsta rakija kojima može da osvoji svet, smatra profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Ninoslav Nikičević.
"Gde god pomenete rakiju šljivovicu, svi odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pomisle na Srbiju i srpskog domaćina koji najbolje peče rakiju, ali tog pića 'made in Serbia' i dalje nema u prodavnicama i fri-šopovima u inostranstvu", istakao je Nikičević u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, neophodni su organizacija proizvodnje i popis stabala kako bismo proizvodili rakiju visokog kvaliteta.
"Državi među prioritetima treba da bude prehrambena industrija, a morala bi i više pažnje da posveti proizvođaču, jer se oko 95 odsto rakije šljivovice proizvodi u privatnim domaćinstvima", precizirao je Nikičević.
Visok kvalitet i edukacija
Profesor Nikičević, stručnjak za rakiju, doktorsku disertaciju, ali i čitav život, posvetio je šljivi "požegači" i našem "ubedljivo najboljem brendu".
"Srpski domaćin proizvodnjom rakije mogao bi na stranom tržištu po kvalitetu, da nadmaši čuvena jaka alkoholna pića, poput škotskog Malt viskija i francuskog konjaka. Država bi, uz to, od izvoza mogla da inkasira i do 400 miliona evra godišnje", tvrdi Nikičević.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 42 miliona stabala šljive i svako prosečno godišnje daje 10 kilograma roda, a litar rakije u lepoj ambalaži, mogao bi da dostigne cenu od sedam do 10 evra.
Prema mišljenju Nikičevića, izvoznu listu ne bi činila samo šljivovica, već i ostale voćne rakije, kao što su dunjevača, malinovača, kupinovača, kajsijevača, višnjevača, kao i grožđane rakije, poput vinjaka, komovice i lozovače.
Visok i konstantan kvalitet rakije i stalna edukacija individualnih proizvođača bili bi obavezni.
Iako je rakija nacionalni ponos i Srbi je rado i peku i piju, ona u proseku, nije baš visokog kvaliteta.
"Razlog je jednostavan - niko neće ništa da menja u tehnološkom smislu, već "tera" po svome recept koji je nasledio od oca, dede, pradede. Svako ko proizvodi šljivovicu ima neki svoj 'čuveni recept' za vrhunski kvalitet, a nauka ih ne interesuje", rekao je Nikičević.
Komentarišući proizvodnju rakije i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, Nikičević je istakao da od ulaska ne bismo imali štete jer svako tržište brani sebe i samo kvalitetom može da se dođe do potrošača.
Rakija van granica Srbije
Francuzi, Škoti, Iraci, Italijani i Meksikanaci odavno su zaštitili svoje čuvene brendove, a Česi su nedavno patentirali svoju šljivovicu.
Češka šljivovica nije prirodna voćna rakija, već njen surogat, pošto se šljivov destilat meša sa rafinisanim etanolom i po kvalitetu nikako ne može da se meri sa srpskom čuvenom prepečenicom, istakao je Nikčević i dodao da bi Srbija morala da požuri sa zaštitom rakije.
Profesor Nikičević podseća da smo pedestih i šezdesetih godina bili moćni alkoholni izvoznik šljivove prepečenice, a naši proizvodi mogli su da se kupe u Australiji, Kanadi, Australiji, USA, Nemačkoj.
Pre toga, krajem 19. veka, Srbija je Kaliforniji i Čikagu prodala šljive i šljivovice u vrednosti sadašnjih 37,5 miliona dolara.
Da bi se, kako je profesor Nikičević rekao, "probudio" srpski domaćin da proizvodi najkvalitetnije alkoholno piće na svetu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu je, na njegovu inicijativu i organizaciju, prošle godine organizovao jedinstven kurs obuke za proizvođače voćnih i drugih rakija u Srbiji.
Završni test znanja položilo je 169 polaznika i dobilo sertifikat Poljoprivrednog fakulteta. Ovogodišnji kurs počinje 1. marta.
