Izvor: Blic, 01.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitite se od prehlade
Zaštitite se od prehlade
Na pitanje od čega se najčešće boluje ovih dana, svako će bez razmišljanja reći: od infekcija respiratornih organa. I neće pogrešiti. Tome doprinose i hladno vreme i jak vetar i loše raspoloženje vezano za zimsku apatiju. O tome kako možemo da se zaštitimo govori Margarita Georgijevna-Kulagina, doktor medicinskih nauka i docent na Katedri za infektivne bolesti Moskovskog državnog univerziteta.
- Izazivači svih boljki koje nazivamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prehladama jesu mnogobrojni virusi i bakterije. Pri tom mnogi od njih sasvim mirno žive u našem organizmu, najčešće na sluzokoži grla i nosa. Mi odavno živimo s njima u miroljubivoj koegzistenciji - kaže dr Kulagina čiji tekst prenosimo iz 'Pravde'. - Pa zašto nismo stalno bolesni? Zato što naš štiti vlastiti imunitet. Zima je period kad nam je imunitet oslabljen, zbog čega smo više nego inače podložni bolestima. Zato se zaštita od bolesti sastoji u jačanju imuniteta. Načina ima mnogo. Pored hemijskih preparata, koje može da prepiše samo lekar, postoje domaća sredstva koja po svom profilaktičkom dejstvu nimalo za njima ne zaostaju.
Moćni luk
Najjača konkurencija lekovima su crni i beli luk, domaći lekovi s jedinstvenim dezinfekcionim i antibaktericidnim svojstvima, proizvodi koji nemaju nikakvo neželjeno dejstvo.
- Čim osetite prve simptome prehlade, navalite na crni i beli luk. Pre svega ne zaboravite da njima začinite svako jelo. Preventive radi, dovoljan vam je jedan do dva čena belog luka dnevno. Čen možete da izrežete na sitnije delove i da ih pijete kao tablete. Tada ćete izbeći onaj poznati neprijatni miris iz usta - kaže dr Kulagina. - Uzgred, zadah će nestati ako isperete usta vodom u koju ste dodali sok od limuna.
Ukusan sok
Zimi većina ljudi pati od nedostatka vitamina. Zato lekari preporučuju da se dan započne čašom soka od povrća. U sokovnik stavite tri šargarepe srednje veličine, komad kupusa i četvrtinu cvekle. Ovaj napitak je izuzetno bogat vitaminom A, kalijumom, natrijumom, kalcijumom i gvožđem. Kombinacije mogu da se menjaju zavisno od ukusa, cena i izbora na pijaci. Probajte celer, koren peršuna, zelenu salatu, bundevu...
Zanimljivo je da je konzumiranje celih, presnih proizvoda manje efikasno od soka. Istraživanja su pokazala da štetni herbicidi ostaju u celuloznim vlaknima, što znači da ih nema u soku.
Obična so
U svakodnevnu prevenciju infekcija disajnih organa spada i večernje ispiranje grla rastvorom kuhinjske soli i vode. Postupak povećava otpornost sluzokože grla. Tim rastvorom može da se ispira i nos.
Prehladu možete da izbegnete i smanjite osetljivost na viruse i bakterije pomoću kaljenja organizma. To ćete postići šetnjama, kojih nipošto ne treba da se plašite. Naravno, preterano rashlađivanje disajnih puteva je ozbiljan faktor rizika za kijavicu. Zato na ulici, naročito ako duva hladan vetar, ne dišite na usta i trudite se da što manje govorite. Odeća koja vam je do tela ne sme da sadrži ni grama sintetike i veštačkih vlakana. Samo prirodno rublje može da čuva toplotu.
Jednom nedeljno lezite u kadu s toplom vodom, sipajte u nju morsku so i aromatična ulja po izboru. Posle kupke, dobro obrišite telo frotirom, a naročito snažno istrljajte noge i stopala.
Ne morate se držati svih ovih saveta, zaključuje dr Kulagina, već izaberite one koji vam najviše odgovaraju. CDC/JS
