Izvor: Blic, 22.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanimaju ih teroristi i putevi prljavog novca
Zanimaju ih teroristi i putevi prljavog novca
Motiv da neko preda arhivu jedne tajne službe nekoj stranoj obaveštajnoj službi mora biti veoma jak. To može biti novac, pridobijanje nečije naklonosti ili pravljenje ličnih dilova i dogovora poput dobijanja imuniteta za krivična dela koja je donosilac počinio ili tek planira da počini.
Ovu pretpostavku u razgovoru za 'Blic' iznosi britanski poručnik Krispin Blek, direktor firme 'Janusian Security Risk' koja se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bavi izradom obaveštajnih i bezbednosnih analiza za privatna lica, kompanije i vlade.
- Sve tajne službe imaju snažan apetit za tajnim arhivskim materijalom - kaže Blek.
Ovaj vojnik, sa obaveštajnom karijerom dugom 22 godine, bio je na čelu takozvane jugoslovenske krizne ćelije pri britanskoj vojnoj obaveštajnoj službi tokom rata u Jugoslaviji 1999. godine i u njegove ruke su se slivali obaveštajni podaci svih britanskih agenata i informacije dobijene na drugi način. Blek je dve godine bio savetnik za obaveštajna pitanja premijera Tonija Blera.
- Da je meni neko doneo celu arhivu srpske tajne službe, debelo bih ga nagradio - kaže uz osmeh.
Naš sagovornik tvrdi da u svetu nije poznata praksa da neko dobrovoljno stranoj tajnoj službi preda svoje podatke. Za sada je poznat samo jedan takav slučaj iz 1940. godine, kada su Francuzi predali svoje materijale Berlinu. Arhivu je po zauzimanju nemačke prestonice 1945. godine u Moskvu odnela ruska vojska i ona se još uvek tamo nalazi.
- Pet godina nakon što su dokumenta dostavljena Nemcima, ti papiri su i dalje bili interesantni Rusima. To dovoljno govori koji je značaj obaveštajnih arhiva - objašnjava Blek.
Šta bi moglo da bude interesantno za CIA u arhivama BIA? Blek ima četiri odgovora na to pitanje.
Prvo je problem terorizma. Svaka informacija o bazama islamskih terorista na Balkanu bila bi veoma značajna za SAD i njen rat protiv terorizma.
Drugo, to su putevi novca koji se veoma često prepliću sa putevima terorizma, posebno u domenu kupovine i prodaje oružja i narkotika. Miloševićev režim je bio veoma aktivan u ovoj oblasti i Amerikancima su ti podaci bili veoma dragoceni.
Treće, to je, uslovno govoreći, obrazovni razlog. Ne tako davno Vašington i Beograd su bili neprijatelji. CIA je radila svakodnevne izveštaje i procene i sada bi bilo dobro uporediti ih sa onim što se nalazi u arhivi BIA i odatle izvući lekciju za neke sledeće sukobe. CIA je do sada teoretski znala kako je funkcionisala Miloševićeva tajna služba i njegova diktatura, a sada bi bila u mogućnosti da to i praktično proveri. Nešto slično se dešava u Iraku.
- I na kraju, četvrti razlog koji nikako ne bi trebalo potceniti - nikada ne znate ko je sve pomenut i na koji način u izveštajima BIA - zaključio je iskusni britanski obaveštajac Krispin Blek. M. I.
.jpg)
