Izvor: Radio 021, 10.Nov.2014, 15:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakonik ne predviđa gej brakove

Komisija za izgradu Građanskog zakonika nije predvidela brak istopolnih osoba, niti mogućnost da oni usvajaju decu, niti bilo šta drugo, sem mogućnosti da se to pitanje uredi posebnim zakonom, kojim bi u pravima njihova zajednica mogla da se izjednači sa vanbračnom zajednicom muškarca i žene.

Članica komisije profesorka Olga Cvejić Jančić rekla je da Prednacrt Građanskog zakonika (GZ) sadrži samo jedan stav u kojem je navedeno: ''zajednica života lica istog pola uređuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << se posebnim zakonom''.

"To znači da je Komisija, koja vrlo čvrsto stoji na stanovništvu da se diskriminacijom lica istog pola krši Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ostavila otvorenu mogućnost da se životne zajednice lica istog pola (vanbračne zajednice) urede posebnim zakonom", precizirala je Cvejić Jančić. Ona je podsetila da Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine izričito zabranjuje diskriminaciju i prema polnoj orijentaciji, kao i na praksu Evropskog suda za ljudska prava kojoj podležu i odluke naših sudova. Za priznanje vanbračnih zajednica osoba istog pola, kako je navela, nije potrebna promena postojećeg Ustava, jer on vanbračnu zajednicu izjednačava da bračnom.

Ustav definiše da se "brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim ogranom", a vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom, ukazala je Cvejić Jančić. "Ako Porodični zakon priznaje određena dejstva vanbračnoj zajednici lica različitog pola, pitanje je zar onda to nije diskriminacija prema istopolnim partnerima ako žive u vanbračnoj zajednici", napomenula je ona podsećajući da njima nisu priznata nikakva prava koja iz te zajednice proizilaze kao što su pravo na deobu zajednički stečene imovine, pravo na međusobno izdržavanje tokom i nakon prestanka partnerstva...

Zato je Komisija, prema rečima Cvejić Jančić, ostavila mogućnost da se to pitanje uredi posebnim zakonom koji će regulisati - koja prava i pod kojim uslovima bi im bila priznata. Komisija smatra da je sklapanje braka lica istog pola u Srbiji još uvek u ovom momentu preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo. "Pored toga, u svesti našeg naroda još uvek je ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno, a ta shvatanja se kod nas sporo i teško menjaju", dodala je Cvejić Jančić.

Zajednica osoba istog pola mogla bi da bude predviđena kao "faktička zajednica" - bez obaveze registracije bilo koje vrste, mada bi u tom slučaju ostao problem dokazivanja njenog postojanja, kao i da bi mogla da se predvidi registracija tih zajednica. Oba rešenja se nalaze u pravnim sistemima drugih država, ukazala je profesorka i istakla da bi za registraciju zajednica osoba istog pola bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.

Što se tiče usvajanja dece, priznavanje tog prava takođe zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u našoj zemlji pa zbog toga to pitanje u Komisiji nije razmatrano kao opcija, ukazala je profesorka. Međutim, kako je ukazala, u praksi Evropskog suda za ljudska prava (koji je nadležan i za odluke naših organa kojima su povređena prava garantovana Konvencijom o ljudskim pravima) ima odluka kojima je ustanovljena takva povreda zbog nepriznavanja prava na usvojenje zbog homoseksualne orijentacije budućeg usvojioca, kao što je slučaj sa Francuskom. Ona je dodala da je pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače priznato u mnogim savremenim pravima evropskih i vanevropskih zemalja.

Inače, izrada GZ je u završnoj fazi i četiri do sada objavljene knjige su na javnoj raspravi već nekoliko godina.
Pogledaj vesti o: Parada ponosa

Nastavak na Radio 021...