Izvor: B92, 05.Jul.2011, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon kriv za đačke izostanke
Beograd -- Đaci srednjih škola obilato koristili mogućnost izostanaka. I pored ukora direktora, zbog zakona, nikome nije smanjena ocena iz vladanja, piše "Politika".
Ukupan zbir đačkih izostanaka zabeležen u dnevnicima srpskih škola u upravo završenoj nastavnoj godini merio bi se desetinama miliona.
Zvanična statistika o propuštenim ili izbegnutim časovima ne postoji. Ali ni prosvetne vlasti ne spore da su za vrtoglavi skok broja izostanaka krive rupe u aktuelnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Zato je Vlada Republike Srbije utvrdila predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o obrazovanju i uputila ga Skupštini na usvajanje.
"Vređanje profesora, kašnjenje 30 minuta na čas, telefoniranje i šetanje po učionici u toku predavanja, dizanje nogu na sto – to nisu teže povrede đačkih obaveza po važećem zakonu. Tek u kombinaciji sa učestalim činjenjem lakših povreda obaveza, đaci mogu snositi posledice izostajanja sa časova i to kad sakupe najmanje 35 neopravdanih. Problem je što su aktuelnim propisima pošteđeni odgovornosti, što ih je ohrabrilo da izbegavaju nastavu", smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Prema analizi foruma u srednjim stručnim školama, svaki đak je imao prosečno od 150 do više od 200 izostanaka. To znači da u toku školske godine srednjoškolci nisu bili na časovima više od mesec dana.
Antić tvrdi da nema srednje stručne škole u kojoj broj izostanaka nije alarmantan. U Školi za negu lepote u odeljenju od 29 učenika bilo je 5.637 izostanaka, to je 195 po đaku. Maturanti Elektrotehničke škole "Rade Končar" imali su u proseku 193 opravdana i 30 neopravdanih izostanaka. U Medicinskoj školi „Beograd” učenici jednog odeljenja trećeg razreda u rubrici odsutni sa časa upisani su 4.569 puta.
"Direktori ne žele da saopšte podatke javno strahujući da škola zbog toga ne ostane na lošem glasu, posebno ne sada kada se navršeni osnovci opredeljuju gde će da nastave obrazovanje", kaže Antić, uveren da deca beže iz srednjih stručnih škola, jer ih ne interesuju zanimanja koja su upisali, a roditelji pravdaju izostanke.
"Drugačije je u gimnazijama, jer roditelji vode računa da li deca redovno odlaze u školu i kakav uspeh postižu", smatra Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
"Najviše izostanaka ima u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji. Pretežno su opravdani. Do sto odsustvovanja sa časa po učeniku u toku školske godine je u redu, to je oko 16 dana", pojašnjava Sokić.
Potvrdu da je broj izostanaka posebno uvećan u vreme zaključivanja ocena inspektori su potvrdili Republičkoj prosvetnoj inspekciji, kaže njen načelnik Velimir Tmušić.
"Ranije je bilo definisano na osnovu kog broja neopravdanih izostanaka se smanjuje ocena iz vladanja, sadašnji zakon to ne predviđa. Neopravdani izostanci nisu dovoljan osnov da se u disciplinskom postupku smanji ocena iz vladanja. Mislim da je to doprinelo povećanju broja neopravdanih, prvenstveno u srednjim školama i zato će se vratiti na staro. Kada predlog o izmenama bude usvojen, maksimalan dozvoljen broj neopravdanih izostanaka biće 25. Ali već posle desetog škole će morati da obaveste roditelje i moći će da izreknu ukor đaku i smanje mu ocenu iz vladanja", kaže Tmušić.
Predlog izmena zakona mora biti usvojen do avgusta, dodaje on, i napominje da će se sistem zaokružiti tek kad se donesu još dva zakona – o osnovnoj i o srednjoj školi, zato što ne mogu biti iste odgovornosti učenika osnovne i srednje škole, jer osnovna je obavezna, a srednja nije.
