Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon „kriv” za milione đačkih izostanaka

Broj izostanaka ne utiče na ocenu iz vladanja, koja je bitna za opšti uspeh. – Uskoro promena zakonskih odredbi

Mogućnost da sa časova masovno izostaju, a da ih to ne košta obilato su iskoristili srednjoškolci stručnih škola. Nijednom, čak iako im je zbog odsustvovanja sa nastave izrečen ukor direktora, po zakonu nije smela da se smanji petica iz vladanja. Zato bi se ukupan zbir đačkih izostanaka zabeležen u dnevnicima srpskih škola u upravo završenoj nastavnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godini merio desetinama miliona. Zvanična statistika o propuštenim ili izbegnutim časovima ne postoji. Ali, ni prosvetne vlasti ne spore da su za vrtoglavi skok broja izostanaka krive „rupe” u aktuelnom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zato je Vlada Republike Srbije utvrdila predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o obrazovanju i uputila ga Skupštini na usvajanje.

– Vređanje profesora, kašnjenje 30 minuta na čas, telefoniranje i šetanje po učionici u toku predavanja, dizanje nogu na sto – to nisu teže povrede đačkih obaveza po važećem zakonu. Tek u kombinaciji sa učestalim činjenjem lakših povreda obaveza, đaci mogu snositi posledice izostajanja sa časova i to kad sakupe najmanje 35 neopravdanih. Problem je što su aktuelnim propisima pošteđeni odgovornosti, što ih je ohrabrilo da izbegavaju nastavu – smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Prema analizi foruma u srednjim stručnim školama, broj izostanaka se prosečno kreće od 150 do više od 200 po đaku. To znači da u toku školske godine srednjoškolci nisu bili na časovima više od mesec dana. Antić tvrdi da nema srednje stručne škole u kojoj broj izostanaka nije alarmantan. U Školi za negu lepote u odeljenju od 29 učenika bilo je 5.637 izostanaka, to je 195 po đaku. Maturanti Elektrotehničke škole „Rade Končar” imali su u proseku 193 opravdana i 30 neopravdanih izostanaka. U Medicinskoj školi „Beograd” učenici jednog odeljenja trećeg razreda u rubrici odsutni sa časa upisani su 4.569 puta.

– Direktori ne žele da saopšte podatke javno strahujući da škola zbog toga ne ostane na lošem glasu posebno ne sada kada se navršeni osnovci opredeljuju gde će da nastave obrazovanje – kaže Antić, uveren da deca beže iz srednjih stručnih škola, jer ih ne interesuju zanimanja koja su upisali, a roditelji pravdaju izostanke.

„Drugačije je u gimnazijama, jer roditelji vode računa da li deca redovno odlaze u školu i kakav uspeh postižu”, smatra Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

– Najviše izostanaka ima u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji. Pretežno su opravdani. Do sto odsustvovanja sa časa po učeniku u toku školske godine je u redu, to je oko 16 dana – pojašnjava Sokić.

Potvrdu da je broj izostanaka posebno uvećan u vreme zaključivanja ocena inspektori su potvrdili Republičkoj prosvetnoj inspekciji, kaže njen načelnik Velimir Tmušić.

– Ranije je bilo definisano na osnovu kog broja neopravdanih izostanaka se smanjuje ocena iz vladanja, sadašnji zakon to ne predviđa. Neopravdani izostanci nisu dovoljan osnov da se u disciplinskom postupku smanji ocena iz vladanja. Mislim da je to doprinelo povećanju broja neopravdanih, prvenstveno u srednjim školama i zato će se vratiti na staro. Kada predlog o izmenama bude usvojen maksimalan dozvoljen broj neopravdanih izostanaka biće 25. Ali, već posle desetog, škole će morati da obaveste roditelje i moći će da izreknu ukor đaku i smanje mu ocenu iz vladanja – kaže Tmušić.

Predlog izmena zakona mora biti usvojen do avgusta, dodaje on, i napominje da će se sistem zaokružiti tek kad se donesu još dva zakona – o osnovnoj i o srednjoj školi zato što ne mogu biti iste odgovornosti učenika osnovne i srednje škole, jer osnovna je obavezna a srednja ne.

----------------------------------------------

Nemoćni bez pravilnika o ocenjivanju

„Otkako je na snazi novi zakon nemamo podzakonska akta kojima se bliže određuju kriterijumi na osnovu kojih bi nastavnici i rukovodioci škola trebalo da postupaju. Konkretno za vladanje i opšti uspeh u zakonu piše da „način, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje propisuje ministar”, a pravilnik o ocenjivanju još nije doneo. Šta nama znače izmene zakona ako ne dobijemo crno na belo pravilnik koji kaže da, na primer za više od 25 neopravdanih izostanaka ocena iz vladanja se smanjuje na četiri, tri, dva, jedan i koliko izostanaka eventualno podrazumeva isključenje đaka iz škole. Bez toga smo nemoćni – zaključuje Vesna Živanović-Babić, direktor Trgovačke škole.

Prosečan broj izostanaka u Trgovačkoj 150 po učeniku, naravno da svi imaju petice iz vladanja. A opšti uspeh zavisi od te ocene.

Milenija Simić-Miladinović

objavljeno: 05.07.2011.

Nastavak na Politika...

Mondo: Politika: Zakon kriv za bežanje sa časova