Izvor: Večernje novosti, 22.Nov.2012, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon čuva biste srama

GRADOVI i opštine u Srbiji mogu po svojoj volji da podignu spomenik bilo kojoj ličnosti, bez obzira na to da li je u pitanju heroj, zaslužni građanin ili - zločinac. Zbog zamućene podele nadležnosti i komplikovane birokratije, lokalne samouprave imaju odrešene ruke da, bez pitanja, podižu znamenja na svojoj teritoriji, ili da ignorišu već postavljene. Spomenici nedostojnim ličnostima gotovo su nedodirljivi, jer je država nemoćna da ih ukloni. Tako se može dogoditi da “zasija” simbol >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Rokiju Balboi. To može biti smešno, ali bar ne vređa. Sa teroristima je, međutim, mnogo ozbiljnije. O ovome najbolje svedoči ploča Aćif-efendiji u Novom Pazaru, koja ni posle gotovo četiri meseca nije uklonjena uprkos insistiranju države. Veoma sličan je i poslednji primer spomenika teoristima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), poginulim u sukobima sa vojskom i policijom od 2000. do 2003. godine, a koji su u centru Preševa postavili veterani ove organizacije. Koliko se spomenika podiže u Srbiji i čije će biste izaći na svetlo dana trenutno ne zna niko u državi. U Ministarstvu pravde priznaju da su i nož i pogača za postavljanje i uklanjanje spomenika u rukama opština i gradova.ULICE ODOBRAVA DRŽAVA Poslednju reč na prelog za dodelu imena ulica, za razliku od spomenika, ima država. - Svaki predlog koji smo usvojili morali smo da uputimo na saglasnost ministartvu zaduženom za lokalnu samoupravu - kaže za “Novosti” Branislav Belić, dugogodišnji šef Komisije za ulice i spomenike Beograda. - Tek tada bi predlog mogao da bude iznet pred odbornike na konačno odlučivanje. - Mi možemo da reagujemo samo u slučaju da opštinski organi ne učine ništa povodom nezakonito postavljenih spomen-obeležja - kažu u Ministarstvu pravde. - Naša inspekcija može samo da naloži opštini da se obeležja uklone. Ukoliko i to ne da rezultat, najviše što možemo da uradimo jeste da protiv odgovornih podnesemo prekršajne prijave. Situacija ne bi bila ništa drugačija ni ukoliko bi odbornici opština doneli odluku da se o trošku budžeta podigne spomenik ličnosti prljave biografije. Jedini lek za to bilo bi stopiranje takve odluke u Nemanjinoj 11, a mesto za konačnu presudu - Ustavni sud. Problem dodatno otežava to što su ova pitanja predmet političkih kompromisa, ali i težnje ka provociranju javnosti. Da država ima precizan uvid samo u obeležja koja su na mestima koja imaju status dobara od izuzetnog značaja, potvrđeno nam je u Ministarstvu kulture i Zavodu za zaštitu spomenika kulture. - U tom slučaju naša ustanova daje mišljenje samo po pitanju zaštite objekta koji se postavlja, njegovog ukupnog izgleda i ostalih detalja, dok se u izbor ličnosti mi ne mešamo - kaže za “Novosti” direktorka Zavoda Vera Pavlović Grnčarski. - Od nas niko ne traži odobrenje za podizanje novih spomenika. Nadležnost za postavljanje spomenika odbija i Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. U ovom ministarstvu objašnjavaju da, uprkos nejasnim nadležnostima, u slučaju preševskog monumenta najjaču reč bi imalo tužilaštvo, koje može da reaguje povodom izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Postoji osnov i za reakciju policije, ali samo po prekršajnoj prijavi za remećenje javnog reda i mira. SVUDA OBELEŽJA TERORISTA PREDSTAVNICI opština sa juga Srbije i albanskih partija nezadovoljastvo u vrhu vlasti, povodom volšebnog podizanja spomenika u Preševu, vide kao pretnju svojim sunarodnicima. Predstavnici srpskih partija, sa druge strane, u spornom spomeniku vide napad na državu, i očekuju brzu reakciju iz Beograda. Spomenik u Preševu je samo jedan u nizu obeležja koje su Albanci u poslednjih desetak godina podigli u čast poginulima u sukobima na jugu Srbije. Slična obeležja podignuta su i u Velikom Trnovcu, Lučanu, Muhovcu, Oraovici, Dobrosinu... svako od njih okićeno je albanskom zastavom.

Nastavak na Večernje novosti...