Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajmom do uštede
Vreme bahatosti i nedomaćinskog ponašanja u potrošnji energenata je, izgleda, napokon iza nas – i kod nas. Iako kao zemlja ukupno potrošimo manje energije u odnosu na daleko razvijenije Nemačku, Italiju, Francusku, Španiju i druge, i to što potrošimo rasipamo i koristimo neefikasno.
Ima više pokazatelja za to, ali osnovni je utrošak po jedinici proizvoda: kod nas je veći čak šest puta nego u razvijenijim evropskim zemljama. Naše rasipanje energije najbolje se vidi u potrošnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toplote za grejanje, gde smo na vrhu svetske lestvice isključivo zbog loših izolacionih svojstava naših stanova i kuća, ali i neefikasnog načina grejanja i izbora energije za zagrevanje. Mi trošimo oko 250 kilovat-sati struje po metru kvadratnom godišnje, a Austrija 120 kilovat-sati i – pravi projekte da to smanje na 70 kWh.
Slično je i u drugim zemljama: poboljšanje energetske efikasnosti u privredi i domaćinstvima i ušteda kao najjeftinija proizvodnja, već je uveliko državna strategija mnogih zemalja; podstiču se ulaganja u izolaciju spoljnih zidova, krovova, zamenu i popravku prozora i efikasnije termotehničke instalacije...
I mi znamo da su naše kuće i stanovi – energetski rasipnici. Samo, nismo imali novca, niti nam je iko pomagao da zamenimo dotrajale prozore, a zidove i tavane obložimo izolacijom. Ipak, i kod nas počinje da se kreće. Država najavljuje povoljne kredite, pa čak i bespovratna sredstva, a bankari već počinju da nude pozajmice zarad boljeg ušuškavanja naših kuća – uz povoljnije kamatne stope. Deo Svetske banke IFC – velika bankarska grupa, posle konferencija u japanskom gradu Kjoto, dobila je u zadatak da finansira projekte obnovljive energije i povećanje energetske efikasnosti i, za početak, odobrila Prokredit banci dodatnih 15 miliona evra da u većem obimu pomogne popravljanju energetske efikasnosti naših domaćinstava i zastarelih tehnologija proizvodnje.
Sredstva će, po rečima Mirjane Zakanji, zamenika direktora Prokredit banke, biti isključivo namenjena povećanju energetske efikasnosti, promeni primarne energije za grejanje (gasifikaciji), ali i menjanju tehnoloških procesa i osavremenjavanju proizvodnje zbog uštede u privredi, i to dvema vrstama klijenata: građanstvu i poslovnom sektoru (mikro, malim i srednjim preduzećima), koji su i do sada bili i ciljna grupa banke kroz razne kreditne linije. Očekuje se da će klijenti tražiti kredite namenjene za adaptaciju prostora, kao što su zamena prozora i radijatora, rekonstrukcija grejnih izolacionih i ventilacionih sistema, veće ulaganje u izolaciju spoljnih zidova, krovova i, naravno, kupovinu nove i efikasnije opreme u preduzećima.
Mirjana Zakanji naglašava da znaju potrebe svojih klijenata i njihovu finansijsku moć (stepen primanja, zaduženosti), pa ovom kreditnom linijom upravo zato nude niže kamatne stope, i to na duži rok, da bi omogućili prosečnom čoveku da reši dugogodišnje probleme i poboljša svoj i život svoje porodice na lagodniji način: kamate će se kretati od 12 odsto, jer je to omogućeno sa ovih 15 miliona evra iz IFC-a, a nekad su za rekonstrukciju išle i do 17 procenata. I sad će se ocenjivati dosadašnja saradnja sa klijentom, projekat, ali će procedura biti maksimalno pojednostavljena: Prokredit banka je, na primer, angažovala 20 stručnjaka koji će na terenu procenjivati potrebna ulaganja i na licu mesta praviti konstrukciju koja je potrebna svakom građaninu. Kako kaže ovaj finansijski stručnjak, niko neće morati da angažuje i plaća bilo kakve eksperte (i time dodatno poskupi kredit) da bi napravio projekat i biznis plan (troškove) radova već će to banka za svoje klijente (o svom trošku) da učini brzo i efikasno.
Prema rečima Mirjane Zakanji, za dobijanje ovih kredita od dokumenata potrebna je samo lična karta, uverenje preduzeća o primanjima ili podaci o delatnosti, ukoliko je u pitanju poljoprivrednik ili samostalni zanatlija. Za fizička lica rok otplate je 10 godina a za preduzeća pet. Mere obezbeđenja kredita su vrlo liberalne jer za iznose do 10 hiljada evra nije potreban nikakav zalog ili hipoteka. Po ranijem iskustvu banke, Mirjana Zakanji veruje da će veliki broj ljudi iz ovih sredstava moći da obezbedi kvalitetniji život: prosečan iznos kredita za građane će biti oko tri-četiri hiljade evra, a za mikro, mala i srednja preduzeća prosečno sedam hiljada evra. Naravno, ovde ne spadaju krediti za menjanje opreme koji mogu biti i do pola miliona evra.
U seoskim sredinama znatna sredstva će se usmeriti na gasifikaciju i osavremenjivanje poljoprivredne proizvodnje, ali još više na poboljšanje kvaliteta života u unutrašnjosti koja je pred ozbiljnim restrukturisanjem načina grejanja (prelazak sa uglja i drva na gas). To će dodatno uvrstiti Srbiju među države koje vode računa o globalnom zagrevanju i emisiji štetnih gasova, ovde još velikoj upravo zbog korišćenja čvrstih goriva (ugalj, drva) u domaćinstvu, a pogotovu u industriji.
-------------------------------------------------------------------------
Prozori štede
Procene su da bi na prosečno starom dvosobnom stanu od pedesetak kvadratnih metara u stambenoj zgradi trebalo zameniti oko pet kvadrata prozora, za šta bi trebalo utrošiti od 50.000 do 80.000 dinara. Novi prozori će uticati na smanjenje gubitka energije do 50 odsto, a ukupna ušteda će biti do 30 odsto. Stručnjaci procenjuju da bi se ovakvo ulaganje isplatilo najmanje za dve, a najviše za četiri godine.
-------------------------------------------------------------------------
Izolacija para vredi
Energija može da se uštedi i ugradnjom toplotne izolacije na spoljnim zidovima, tavanicama i podovima. Ako za izolaciju koristimo mineralnu vunu ili tvrdo presovani stiropor, debljine samo tri santimetra, gubitak energije će se smanjiti za trećinu, sa pet santimetara izolacije – za polovinu, a za sedam – čak za dve trećine u odnosu na prethodno stanje.
Treba znati da duplo deblja izolacija ne znači i da je duplo skuplja, takva izolacija povećava troškove najviše za petinu jer polovinu troškova čini postavljanje (isto bez obzira na debljinu izolacije) a ostatak materijal. Kvadratni metar tvrdo presovanog stiropora košta oko 800 dinara, a ovakvo ulaganje se vraća najmanje za četiri, a najviše za osam godina.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
