Izvor: Blic, 14.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravite na Andersena
Bajke pripovedaju o rađanju i smrti, ljubavi i patnji, o hrabrosti i beznađu i već generacijama očaravaju decu, nudeći im priču koja ih nosi u svet mašte. Deci su drage jer su jednostavne i jer pojednostavljuju priču do same srži.
Ipak, one nisu slika realnosti, osobe su dobre ili zle, a dobro uvek pobeđuje. To, u stvarnom svetu, ipak nije tako. Zato se postavlja pitanje kakve bajke deca trebaju.
Moralne priče
Bajke su moralne priče, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << detetu daju priliku da se identifikuje sa svim što je dobro i da razvija antipatiju prema svemu lošem. Pa ipak, mnogi roditelji se pitaju da li su bajke okrutne. Na primer, zla veštica gori u peći, vuku se raspori stomak i slično. Nelagoda roditelja čitača lako se prenese na malog slušača. Želja da se dete zaštiti od surove stvarnosti bajke (npr. kad otac odluči da ostavi Ivicu i Maricu) prenosi se kroz glas, stav i emociju čitača na malog slušača navodeći ga da i ono samo oseti strah i neprijatnost. Ali najveći deo bajki za decu (najpoznatije su one braće Grimm) ne poznaju ulepšavanje situacija. Kraj njihovih junaka je uvek razrešenje, dosledno onom što je prethodno učinjeno. Kraj je uvek ispravna posledica dela glavnih junaka. Vuk je nastradao nakon što je progutao jariće, veštica je završila u peći nakon što je zarobila decu...
Bajka je za njih stvarna
Bajke i tu nisu detaljne, odraslima iskustvo i znanje nadopunjuju osnovnu sliku, deca to iskustvo i znanje nemaju i njihove slike nikad nisu krvave i okrutne. Mračne sile bajke imaju svoj tok, okrutnosti imaju jasnu ulogu u priči. Deca samo uživaju u pravednom završetku ne zamarajući se moralnim dilemama i strašnim scenama koje bi mogao da doda pripovedač. Deca u bajci prepoznaju svoje strahove i konflikte, osećaju i strah i teskobu dok im se čitaju bajke, ali i neopisivu radost zbog srećnog kraja bajke. Ona slušaju srcem i dušom. Za njih je bajka stvarna! Ona plaču kad Ivica i Marica ostanu sami, ali se i radosno smeju kad jarići igraju oko bunara. Za dete se svest o stvarnim događajima sastoji samo manjim delom u iskustvu, a u velikoj meri od mašte. Zato deca vole bajke i njihovu magiju.
Čitanje povezuje
Danas je detetu potrebna bajka kao razlog za kontakt s odraslom osobom. Deci je danas potrebnije nego ikad da imaju što više prilika za druženje udvoje. Čitanje bajke u krilu odrasle osobe, nežno zavaljeno u svoje sigurno mesto, dete ispunjava osećanjem da je sav svet dobra i zla, ovde i sada pod moći njegovog velikog čitača i te čarobne knjige.
Kada treba biti oprezan s bajkama?
Ako primetite da dete ne uživa u postepenom rastu emocionalne napetosti - ne pokazuje olakšanje nakon završetka bajke, izbegava bajku ili pokazuje strah - znak je da je dete osetljivije na simbole bajke. Ako se boji vuka, mraka, veštice nemojte da mu čitate takve priče pred spavanje, ostavite ih za neku drugu priliku. Ne treba ni razbijati iluziju bajki i tumačiti mu da je sve izmišljeno i postoji samo u priči, radije naglasite snagu dobra i sigurnu pobedu nad zlim.
Preporuka
Kod izbora bajke, radije izaberite one braće Grim, kao što su „Pepeljuga", „Snežana", „Ivica i Marica" ili bajke vaše kulture i naroda. U ranoj dečjoj dobi izbegavajte bajke H. K. Andersena kao što su „Devojčica sa šibicama", „Olovni vojnik", „Ružno pače" jer je njihovo raspoloženje pretežno depresivno i često nemaju srećan kraj. One se mogu čitati u kasnijoj dobi deteta, a mnogi ih preporučuju tek u dobi nakon puberteta.
Zašto su bajke bitne
Bajke su bitne za detetovo odrastanje jer detetu šalju važne poruke:
lispravno je ne provlačiti se kroz život kao lenština ldobro je zauzeti se za slabije lneko ko je mali može da pobedi snažne divove i zmajeve i taj mali na kraju dobija kraljevstvo, princezu i dr.
.jpg)
