Izvor: Blic, 03.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za ubrzani prijem Srbije 11 zemalja EU
Tvrdokorni i više puta ponovljeni stav Brisela da Srbiji nema mesta u EU dok ne ispuni sve obaveze prema Haškom tribunalu, prema saznanjima „Blica", čak 11 članica Unije pokušava da omekša. Delom iz svojih interesa, delom zahvaljujući ukupnim odnosima unutar EU, ali i diplomatskoj inicijativi Srbije, te su zemlje zagovornici ideje da se „progleda kroz prste" i naša zemlja ipak kraćim putem integriše u Evropsku uniju.
Nema sumnje, osnovni uslovi za pristupanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našoj zemlji evropskoj porodici ostaju svi više puta izrečeni zahtevi iz Brisela, međutim, izvor „Blica" u EU svedoči o nijansiranom pristupu mnogih zemalja osnovnom pitanju - mora li srpski put u EU biti tvrdo uslovljen ispunjenjem baš svih zahteva. Niko nije spreman da javno govori o tome da se Beogradu uoči teških odluka u vezi sa Kosovom mora ponuditi jasna perspektiva ulaska u Uniju, ali diplomate mnogih zemalja upravo na tome rade.
Izuzev 11 članica koje o tome u diplomatskim kuloarima, više-manje, već duže uporno govore, treba dodati i devet zemalja koje nisu za, ali ni izričito protiv ubrzanog ulaska Srbije u EU. Ako se napravi prost zbir ovih zemalja, izgleda da su šanse naše zemlje za skoro potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju znatno veće.
Iako priča o Srbiji u EU uvek zapne kod saradnje sa Haškim tribunalom, Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da bi dobra regionalna saradnja i snažna diplomatska inicijativa mogle pomoći priključenju Srbije.
- Ubrzaniji put u EU bi pokrenuo i ubrzao čitav region na putu ka evropskim integracijama, i o tome treba strogo voditi računa kada su odnosi sa susedima u pitanju. Doskora su ocene Evropske komisije po tom pitanju uvek bile pozitivne, ali bi sliku mogli da pokvare nedavni incidenti sa Makedonijom i Crnom Gorom, u kojima je značajnu ulogu imala crkva- kaže Minićeva.
Diplomatsku ofanzivu, smatra ona, trebalo bi uporedo voditi na dva fronta.
- Trebalo bi ciljati zemlje koje imaju rezervisaniji stav prema proširenju Unije, kakav je slučaj sa Velikom Britanijom i Francuskom. Njima treba predočiti jake argumente zbog kojih je važno da se Srbija integriše u EU. Tamo gde argumenata nema, trebalo bi ih obezbediti. Uporedo s tim, vrlo je važno usmeriti diplomatske napore ka zemljama koje su nam tradicionalno sklone, ka zemljama centralne Evrope i baltičkim zemljama. Posebno su važne zemlje Višegradske grupe, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, kojima je i inače zapadni Balkan prioritet u spoljnopolitičkim odnosima - kaže Minićeva.
Pored tradicionalnih prijatelja Grčke i Rumunije, ubrzanu kandidaturu Srbije bi mogla da podrži i Španija, zbog separatizma u Baskiji, i Kipar, zbog nerešenih teritorijalnih problema. U grupi zemalja od kojih možemo da očekujemo podršku nalaze se još Mađarska, zbog nerazjašnjenih odnosa sa slovačkom manjinom i Slovačka, zbog sličnog problema sa češkom manjinom.
Nemačka, jedna od najuticajnijih zemalja Unije, još uvek nije opredeljena po ovom pitanju. S jedne strane, Nemačka ne odbacuje značaj saradnje sa Haškim tribunalom, dok s druge strane shvata važnost jedinstva Unije. Ipak, i pored sve podrške, Milica Delević-Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova, smatra da sve zavisi od Srbije.
- Moramo da uložimo diplomatski napor da objasnimo Briselu zašto je evropska integracija bitna za Srbiju, ali mnogo toga mora da se uradi unutar same Srbije. Pre svega, tu je dovršavanje saradnje sa Tribunalom, ali i inteziviranje zakonodavne delatnosti, kako bismo se uskladili sa evropskim standardima - kaže Delević-Đilas.
Ubrzani ulazak Srbije u EU
DA UZDRŽANI NE
Austrija
Grčka
Kipar
Slovenija
Slovačka
Italija
Češka
Mađarska
Rumunija
Bugarska
Španija Nemačka
Portugalija
Litvanija
Letonija
Estonija
Švedska
Irska
Malta
Poljska V. Britanija
Holandija
Belgija
Francuska
Danska
Finska
Luksemburg
Koštunica traži podršku
Premijer Srbije Vojislav Koštunica pozvao je juče, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, evropske države da podrže stavove Beograda o rešenju statusa Kosova i Metohije. Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da je stav Parlamentarne skupštine SE da se pitanje statusa Kosova mora rešavati u UN „jer se pitanje granica rešava u UN".
