Izvor: B92, 16.Okt.2014, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Za tenzije odgovorna Priština"
Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić smatra da je raspirivanje tenzija na KiM dokaz neodgovornosti političkih aktera u Prištini.
On je gostujući u Kažiprstu TVB92 govorio o poseti predsednika Rusije Vladimira Putina, objašnjavao je zašto je centralni događaj proslave oslobođenja Beograda 16, a ne 20. oktobra, te govorio o aktuelnoj situaciji u odnosima Srbije i Albanije, kao i stanju na KiM.
Đurić je rekao da su incidenti na fudbalskoj utakmici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << između Srbije i Albanije atentat na pokušaj normalizacije odnosa.
“Nama nije potreban nastavak sukoba, nastavak mržnje u regionu. Treba da rešavamo zajedničke probleme, a to očigledno nekome ne odgovara. U poslednjih godinu i po dana smo radili na tome da smanjimo tenziju i da naši ljudi mogu normalno da žive na Kosovu i Metohiji. Nakon šovinističkog divljanja, izjava političara sa Kosova, došlo je do eskalacije nemira, srpske kuće i crkve su napadane, zapaljena je srpska zastava u Kosovskoj Mitrovici, skinuta je srpska zastava sa tvrđave u Zvečanu. Mi reagujemo mirno, ne želimo da uđeno u sukob koji bi štetio državi Srbiji. Suština provokacije je da nekoga isprovocira i da navede na ponašanje kakvo želi provokator. Mi to ne želimo“, istakao je Đurić.
Zvaničnik Vlade Srbije smatra da provokacija albanske strane nije uspela, te da se u istu ravan ne mogu staviti oni koji su incident osmislili, režirali i izveli sa malom grupom navijača koja je uletela na stadion.
“Veći deo navijača je ostao na svojim mestima i nije reagovao. Istraga treba da utvrdi ko je odgovoran za incident, nadležni organi treba da reaguju jer ovo što se dogodilo može da izazove destabilizaciju na Balkanu. Koliko god parole koje su se čule sa tribina bile odvratne, ne može se staviti u istu ravan. Što se tiče posete premijera Albanije Srbiji, mislim da ne bi trebalo da huligani bilo koje vrste utiči na to da li će do posete doći... Videće se, naše želje su normalizacija odnosa, a ne šovinističko divljanje“, objasnio je Đurić.
Nakon incidenta u Beogradu talas nasilja se proširio na Kosovu i Metohiji, a Đurić ističe da Kancelarija Vlade Srbije ima dobru komunikaciju sa KFOR-om i policijom na severu KiM.
“Kao posledicu pregovora Beograda i Prištine dobili smo to da na severu KiM 96% policije čine doskorašnji pripadnici MUP Srbije. Oni štite srpski narod, ali je u tom smislu jako važna uloga KFOR-a da obezbedi bezbednost. Mislim da su oni spremni za zadatak, imaju politički signal da ne dođe do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti. Rasprostranjenost šovinističkog divljanja na KiM je velika, a raspirivanje tenzija od strane političara govori o tome koliko su neodgovorni, čak i prema svom narodu“, rekao je Đurić.
Uskoro se navršava dve godine od prvog sastanka premijera Srbije i Kosova, a Đurić veruje da je u odnosima Beograda i Prištine ostvaren veliki napredak.
“Više nego što je iko mislio... Ipak, malo toga je urađeno u normalizaciji međuljudskih odnosa, na ličnom nivou jer smo sa druge strane imali sagovornike koji su tu bili da bi bili u milosti međunarodne zajednice. Mi to nismo, mi želimo da imamo veći uticaj na institucije, naš cilj je da vlast u Prištini ne može da sukobljava spoljnu i unutrašnju politiku sa interesima Srba“, smatra Đurić.
Pregovori Beograda i Prištine su u zastoju zato što ne i dalje ne postoje institucije vlasti na Kosovu, što Đurić vidi kao veliku prepreku.
“Mnogo toga je postignuto, ali je mnogo toga preostalo da se uradi. Naš deo obaveza smo izvršili, treba nam sagovornik u Prištini da bi se nastavilo. Zajednice srpskih oština još nema, mora da se pregovara oko statuta za formiranje, ali je ono izvesno i ona će se formirati jer je to neminovnost“, ističe Đurić.
Direktor Kancelarije Vlade istakao je da nema informacije o tome da bi predsednica Kosova Atifete Jahjaga trebalo da 1. novembra poseti Beograd.
On je naveo da je sa članovima nemačkog parlamenta nedavno u Berlinu razgovarao o stanju u južnoj srpskoj pokrajini, te naveo da su oni veoma zainteresovani za situaciju u regionu.
“Razgovarao sam sa parlamentarcima iz svih poslaničkih grupa koji čine Odbor za spoljne poslove. Oni intenzivno brinu o dešavanjima na ovim prostorila, bilo je važno da ih informišemo o tome šta smo radili da bi se postigao dogovor i koje su poteškoće naših ljudi na Kosovu jer nemamo partnera za dalje razgovore. Naš interes je normalizacija, stabilnost, izgradnja čvrstih institucija srpske zajednice, te da ono što je dobro za Srbe ne mora da bude loše za Albance i obrnuto“, istakao je Đurić.
Na pitanje kako komentariše izjavu ministra spoljnih poslova Ivice Dačića o eventualnoj podeli Kosova i Metohije ili razmeni teritorija, rekao je da to nije zvaničan stav Vlade.
“Dačić je rekao da je to njegov privatni stav, ja mogu da komentarišem samo zvanične stavove Vlade. Treba biti oprezan u davanju takvih izjava, ali to je stvar lične procene“, naveo je Đurić.
Kao bivši savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije, Đurić je odgovorio na pitanje kako se dogovaraju teme međudržavnih razgovora, a u vezi sa posetom predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.
“Kada su u pitanju razgovori na najvišem nivou, teme se dogovaraju ranije i to uglavnom čine ministri spoljnih poslova ili savetnici predsednika. Teme međudržavnih razgovora su u većini slučajeva diktirane odnosima država koje razgovaraju u tom trenutku“, naveo je Đurić.
Direktor kancelarije je konstatovao da ruski zvaničnici imaju naklonost prema Srbiji kada je u pitanju tema Kosova i Metohije, te rekao da će predstavnici Srbije u razgovorima sigurno predstaviti trenutno stanje stvari u južnoj srpskoj pokrajini.
“Sasvim je sigurno da će se razmatrati ukupna politička situacija u regionu. Srbija uživa podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedninjenih Nacija po pitanju Kosova i Metohije. Govoriće se i o učešću naše zemlje u međunarodnim forumima, kao i o ukupnom stanju na terenu“, istakao je Đurić.
Kada je reč o partnerima Srbije u međunarodnoj politici, Đurić veruje da Brisel i Evropska unija predstavljaju važan teren za razgovore.
“Srbija se koncentriše da radi na terenu, kada se govori o Kosovu i Metohiji, trudi se da se tamo uspostavi izvesnost u narednih pet do deset godina. Prenošenje razgovora iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju dovelo je do toga da je posrednička uloga EU veoma važna, a sprska strana kroz nju ostvaruje cilj normalizacije odnosa“, istakao je Đurić.
Najava dolaska ruskog predsednika u Beograd izazvala je različite reakcije međunarodnih aktera, naročito u Evropskoj uniji.
“Svako može da interpretira to na svoj način. Srbija slavi oslobođenje, ponosna je zbog toga, kao i zbog činjenice da je sa Rusima i drugim saveznicima delila sudbinu. Ne dolazi samo Putin, biće tu i predstavnika drugih zemalja“, objašnjava Đurić.
Posebno oštru reakciju imao je ambasador SAD Majkl Kirbi, koji je nije prihvatio poziv da prisustvuje vojnoj paradi. Takođe, u javnosti se često postavlja pitanje da li je datum proslave pomeren za četiri dana zbog toga što je to termin koji odgovara Vladimiru Putinu.
“Ne mogu da komentarišem pojedinačne odluke, svi su dobrodošli na paradu... Borbe za oslobođenje Srbije su trajale duže od dve nedelje, parada je danas, a svečanosti traju nekoliko dana i održavaće se do 20. oktobra. Danas je centralna svečanost, a izabran je 16. oktobar da bi bilo najviše zvanica“, zaključio je Đurić.
