Izvor: Blic, 02.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za strance smo rizični
Milutin Nikolić: Radimo analizu
poslovanja i procenu „Galenike”
- Većina stranaca naše tržište percipira rizičnije nego što ono jeste. Svakodnevno se trudimo da promenimo tu sliku stranaca o Srbiji. Najvažnije i najbolje kod nas su ljudi i to je početak saradnje. Kad ih jednom ubedimo da Srbija valja ulazimo u poslove kao što su nekretnine, obveznice, grinfild investicije ili akcije na berzi. Što se tiče obveznica mi ne možemo mnogo toga da ponudimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a trebalo bi da je veće tržište od tržišta akcija, konstatuje Milutin Nikolić, generalni direktor „Citadel financial advisory.”
Zašto je tako?
- Jedan od razloga zašto kod nas nije bilo korporativnih obveznica je taj što su bankarski krediti bili povoljniji. Sada to više nije tako i pravo je vreme za obveznice.
Da li će „Citadel” izdavati korporativne obveznice?
- Mi možda i hoćemo, ali nam je prvo cilj da pomognemo drugim kompanijama da na ovaj način prikupljanju kapital. Ono što je, međutim, trenutna zakonska kočnica je to što nije odvojen rizik brokera od rizika izdavaoca. U praksi to znači da ako neka firma hoće da investira i fali joj novca, mi kao brokerska kuća joj plasiramo obveznice. Problem je što sam ja kao broker solidarno odgovoran sa ovom firmom da se taj novac vrati i to je rizik koji brokeri ne mogu da preuzmu. Broker je posrednik, ali investitor preuzima rizik za hartije izdavaoca koje je kupio i ako on ne plati, to je odgovornost firme, a ne brokera.
Kako objašnjavate mesečni rast berze. Da li je kriza prošla?
- Postoje signali da smo na putu da izađemo iz krize. Ipak, davati konačne prognoze o tome kako će se berza kretati i da li je ovo konačni rast odnosno početak novog trenda, vrlo je nezahvalno.
Na domaćem tržištu kapitala koje slovi za nelikvidno i plitko trenutno posluje oko 65 brokerskih kuća. Postoji li realna potreba za ovim brojem?
- Čini mi se da je to nasleđe iz komercijalnih zapisa iz devedesetih godina kada je to bio jedan od načina da direktori socijalističkih firmi pomognu prijateljima da zarade. Ne znam šta sada rade i od čega se izdržavaju.
Nedavno je ponovo otvorena Robna kuća „Beograđanka”. Vi ste bili konsultant i u ovoj privatizaciji. Koliko ste na ovom poslu zaradili?
- To ne mogu da kažem, ali smo svakako zadovoljni, i to ne samo zbog naše zarade, već i celokupne privatizacije koja je bila ne samo jedna od najvećih već i najuspešnijih u Srbiji.
Kako ide posao u „Galenici”?
- Trenutno radimo analizu poslovanja, kako bismo uradili valjanu procenu. Procena vrednosti biće poznata u sledećih par nedelja. Ne postoji razlog da se ta privatizacija ne završi do kraja godine ako ne cela transakcija ono izbor kupca.
Nedavno ste preuzeli fondove „Fokusa”. Da li ćete savetovati ulagače da pređu u novčani fond koji u poslednjih nekoliko meseci jedini ostvario rast?
- Ne, apsolutno. Mi smo ih preuzeli i oni će ostati odvojeni od naših. Sada ih imamo četiri i ne pravimo ih za različite ljude. Naprotiv, naše klijente uvek savetujemo da rasporedi rizik tako što će deo novca uložiti u nekretnine, deo u akcije a deo u novčani fond.
Investiciona jedinica „Trijumfa” je od početnih 1.000 dinara stigla do 550 dinara. Koliko će trebati investitorima da vrate poverenje u fondove, budući da su sada u velikim gubicima?
- Mi smo imali realno mali odliv ulagača, ali kao fond koji većinu imovine ulaže u akcije na domaćoj berzi, pad je bio neminovan. Klijenti svakako ne gube novac dok ne prodaju jedinicu.
Šta je bilo sa prvim privatnim kreditnim biroom u Srbiji. Zašto nikada nije zapravo počeo rad?
- Kreditni biro, nažalost, nije uspeo, delimično zbog krize, a delimično zbog monopola koji drži Kreditni biro Udruženje banaka koji inače ima vrlo nejasnu vlasničku strukturu i načine poslovanja. Njima nikako nije odgovaralo da se pojavi jedan privatni biro koji je svuda u svetu glavni način poslovanja.
Zašto je važno da postoji privatni kreditni biro?
- Današnji posao jedinog kreditnog biroa koji mi imamo je davanje izveštaja o kreditnoj zaduženosti. Postoji niz drugih poslova koje takva institucija treba da radi a jedna od ključnih stvari je rejting kompanija. Najpoznatije kreditni biroi bave se upravo tim poslovima. Mi kao firma gledamo da pratimo tržište i da ga predvidimo. Nekad se desi da pogrešimo u vremenu ali ćemo mi svakako ostati verni ideji osnivanja privatnog kreditnog biroa.
Novac od „Fijata”
Da li vam je uplaćen sav novac od posla sa „Fijatom”?
- Još uvek nam nisu uplaćene sve pare. Svih 700.000 evra treba da budu isplaćene kada Italijani zatvore transakciju. U javnosti se digla velika prašina oko posla sa „Zastavom” na kome mi radimo sedam godina uz angažman velikog broja ljudi. Nama je to bio najneprofitabilniji posao koji smo radili.
.jpg)
