Izvor: BKTV News, 23.Avg.2012, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za nauku – koliko i Uganda!

I ove nedelje  u KOLUMNI – IZ MOG UGLA, gost je dr IVAN BAGARIĆ , redovni profesor Univerziteta Singidunum u Beogradu. Njegova tema je – da li nova Vlada može da organizuje skup svih ljudi od nauke na kome bi se razgovaralo koliko ulažemo i kako trošimo nacionalna sredstva na nauku. On o tome kaže:
Da budemo aktuelni,  afera Agrobanka nam je odnela skoro trogodišnja ulaganja za nauku i tehnološki razvoj u našoj zemlji. Tih 120 miliona evra godišnje, ili 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, koliko odvaja i Uganda, za nauku je sigurno malo para, ali je dovoljno mnogo, da se svi dobro zamislimo kako ih treba najmudrije potrošiti.
Zbog toga,u trenutku kada nova Vlada čini prve korake usmerene, pre svega, na razumevanje stanja u kojoj se zemlja nalazi, što  predstavlja kompleksan zadatak, svako od nas može u tome  da pomogne i  da svoje viđenje učini dostupnim javnosti. Neću, pojednostavljeno, da ističem “da četvoro očiju bolje vidi”, ali hoću da naglasim da pogled na našu očigledno sumornu realnost sa različitih pozicija i perspektiva svakako može doprineti ispravnijim zaključcima i time mudrijim odlukama kuda i kako dalje. Stoga bi se oprezno osvrnuo na stanje nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji, mada sam duboko svestan da je ova oblast bila izvan fokusa primarnog interesovanja nekoliko vlada unazad i da je teško očekivati da će se tu nešto ozbiljnije promeniti.
Već dobro poznatih 0,3 % bruto domaćeg proizvoda koliko Srbija godinama odvaja za nauku je uvek polazni podatak u ovakvoj analizi. Toliko odvaja i Uganda, Slovačka 0,5 %, Slovenija i većina članica EU preko 1,5 %, a Finska i Švedska, 3,9 % i 3,6 % bruto domaćeg proizvoda (izvor: Svetska banka). Međutim, taj podatak treba čitati drugačije, odnosno, to znači da Srbija odvaja za nauku godišnje oko 120 miliona evra,  Uganda oko 60 mil. evra, Slovačka preko 600 mil. evra, Slovenija skoro 1 milijardu evra, Finska 9 milijardi, a Švedska 16 milijardi.
Ipak, pogled na jednu drugu tabelu iz istog izvora skreće pažnju, po kojoj odvajanja za obrazovanje u Srbiji je skoro 5,0 % bruto domaćeg proizvoda, gledano samo kroz procenat I nije malo, jer  u Evropskoj uniji je to 4 % do 7 %, u Finskoj 6,8 %, a u Švedskoj 7,3 %. Prema ovim podacima, možemo biti više nego zadovoljni, odnosno kao društvo odvajamo priličan procenat nacionalnog bogatstva, ravnopravan sa zemljama Evropske unije, za transfer znanja od učitelja, nastavnika i profesora ka đacima, učenicima i studentima.
Međutim, kada ih naučimo, i oni maturiraju, diplomiraju i doktoriraju, onda odvajamo onaj veoma mali procenat da to njihovo znanje kroz stručne i naučne projekte iskoristimo za ekonomski rast zemlje, za stvaranje nacionalnog bogatstva. Upravo odnos nacionalnih troškova za nauku i tehnološki razvoj i nacionalnih troškova  za obrazovanje, koji je kod nas oko 1:15 a u EU od 5:15 do 8:15, pokazuje “efikasnost” sa kojom se iskorišćavaju stručni, istraživački i naučni potencijali jedne zemlje. Čini mi se da je ovaj podatak bar isto toliko uznemirujući kao i onih 0,3 %. Posledice dugogodišnjeg održavanja ovog nepovoljnog odnosa su iznenađujuća tehnološka zaostalost, veoma mala konkurentnost naše privrede i frapantan odliv mozgova i sa njima odliv 12,5 milijardi  evra koliko nas je koštalo njihovo obrazovanje.
Dokaz za to su liste Svetskog ekonomskog foruma za 2011/2012 godinu gde, na primer, naša ocena za parametar  Dostupnost najnovijih tehnologija (tj. do kog stepena su dostupne najnovije tehnologije u vašoj zemlji) iznosi 4,0 (od maksimalnih 7) i sa njom se nalazimo na 123. mestu u svetu (od ukupno 142 rangirane zemlje), i to, između Alžira i Mauritanije. Naša ocena za parametar Tehnološka apsorbcija na nivou preduzeća (tj. do kog stepena preduzeća u vašoj zemlji apsorbuju nove tehnologije) iznosi 3,7 i sa njom se nalazimo na 136. mestu u svetu između Etiopije i Timor-Leste. Po Sofisticiranosti proizvodnog procesa, Srbija je 129. zemlja, smeštena između Zimbabvea i Ugande, a po Potrošnji preduzeća na istraživanje i razvoj smo 130. između Grčke i Burundija. Najgore ocene smo dobili za Prirodu konkurentske prednosti gde smo 136. sa ocenom 2,4, koja opisuje “da je priroda konkurentske prednosti naših preduzeća na međunarodnom tržištu uglavnom niska cena ili prirodni resursi”, i za Odliv mozgova gde smo 139. od 142 rangirane zemlje sa ocenom 1,8 koja opisuje “da najbolji i najpametniji normalno napuštaju zemlju i traže prilike u drugim zemljama!”. Iza nas su samo Burundi, Alžir i Haiti!
Zar ovi podaci nisu potreban i dovoljan razlog za bar jedan veliki skup u organizaciji Vlade na kome bi se razgovaralo na ovde izložene teme? Zar na njemu ne treba da utvrdimo opravdanost iznetih procenata i realnost prikazanih ocena Svetskog ekonomskog foruma? Zar ne treba da razmotrimo drugačije, trenutku primerenije procente, kao i da postavimo nove ciljeve, za našu nauku, ne zato da napredujemo na nekoj svetskoj listi, već zato što ona treba da bude važan faktor u sistemu stvaranja bogatstva čiji doprinos programu izlaska iz velike ekonomske krize nikako ne treba da bude zanemarljiv? Treba samo da odvojimo dan-dva, da se okupimo i dogovorimo kako da ovo realizujemo. Vredi li naša nauka toliko?
Dr IVAN BAGARIĆ
Redovni profesor Univerziteta Singidunum
Tweet

Nastavak na BKTV News...