Izvor: BKTV News, 24.Avg.2012, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U nauci gore, nego u privredi
Dr IVAN BAGARIĆ, redovni profesor Univerziteta Singidunum, u jučerašnjoj kolumni se zalagao za skup svih koji misle da mogu da pomognu razvoju nauke i obrazovanja sa predstavnicima nove Vlade, uveren da bi to bilo obostrano korisno. Danas se zalaže za veći investiranje u one projekte koje mogu da unaprede proizvodnju i tako ne samo da naša privreda počne da stvara, već da ima konkurentne proizvode i tako postane i izvozna. Evo njegovog mišljenja:
Odvajanja za nauku, u principu, potiču iz dva izvora, iz državnog budžeta i od strane preduzeća, tj. privrede. Upravo ulaganja preduzeća u naučne projekte, odnosno u komercijalizaciju primenjenih i razvojnih istraživanja gde se kao rezultat pojavljuju nove tehnologije, novi proizvodi i usluge, i time unapređuje nacionalna konkurentnost su pravi indikator inovativnog potencijala privrede.
Kod nas, od 0,3 % bruto domaćeg proizvoda koliko se ukupno odvaja za nauku, na ulaganja preduzeća odlazi samo 0,13 %, dok preostalih 0,17 % obezbeđuje budžet Republike Srbije. Ova poslovna ulaganja u Bugarskoj su 0,09 %, u Rumuniji 0,23 %, a u Evropskoj Uniji prosečno oko 1,3 %. Vidimo da naša preduzeća odvajaju za nauku i istraživanje 10 puta manji procenat od preduzeća EU, te da je inovativni potencijal naše privrede veoma skroman.
Ako se fokusiramo na onih 0,17 % iz budžeta RS, vidimo da je, na primer u 2009. g., oko 50 % ovih sredstava otišlo na fundamentalna istraživanja, a 40 % na tehnološki razvoj. Među prioritetnim oblastima za fundamentalna istraživanja po izboru tadašnjeg Ministarstva za nauku u Geonauci i astronomiji bile su i teme Zvezdani i galaktički sistemi i Međuzvezdana i međugalaktička materija, a u fizici Kvantizacija crnih rupa. Bez namere da sporim važnost ovih istraživanja, ipak napominjem da su danas naučna otkrića uglavnom rezultat kompleksnih, dugotrajnih i skupih fundamentalnih istraživanja koja sprovode naučni timovi u velikim naučnim institutima.
Teško je da će fundamentalna istraživanja u organizaciji Ministarstva za nauku rezultirati novim tehnologijama koje mogu biti osnova za inovacije, tj. nove proizvode i nove usluge. Fundamentalna istraživanja u našim uslovima mogu biti osnov za pisanje i publikovanje naučnih radova i napredovanje naših naučnih radnika na svetskim listama citiranosti, ali, sa druge strane, publikovanje radova ne treba da bude svrha postojanja, niti osnovni cilj naučnog instituta koji je na budžetu RS.
Ne tako davno, Ministarstvo za nauku je nagovestilo mogućnost ulaganja od oko 300 mil. evra iz Evropskih fondova u našu naučnu infrastrukturu, između ostalog u popravku postojećih kapaciteta, izgradnju stanova za istraživače, infrastrukturu Ministarstva za nauku, u infrastrukturu u domenu informaciono-komunikacionih tehnologija, itd. Dakle, uglavnom investicije u građevinske poduhvate koje bi svakako unapredile uslove naučnog rada ali ne bi direktno podsticali onu ulogu nauke koju ona treba da ima danas u Srbiji.
Ukratko, iz ove analize, po mišljenju kolega, i iz podataka sa Interneta, stanje nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji u trenutku velike ekonomske krize se može karakterisati kao:
1. Nedostatak osmišljene politike naučno-tehnološkog razvoja primerene današnjem trenutku.
2. Saradnja nauke i privrede na minimumu kao rezultat nedostatka investicija i urušenog proizvodnog sektora.
3. Loša tehnološka baza izvoznih proizvoda kao rezultat zanemarljivog ulaganja privrede u tehnološki razvoj.
4. Zaostajanje Srbije u oblasti nauke i tehnološkog razvoja u odnosu na region i Evropsku Uniju.
5. Ukidanje posebnog Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
6. Nerazumevanje i neopredeljenje za „Ekonomiju zasnovanu na znanju“. Neshvatanje da su „Najkomercijalniji proizvodi današnjice upravo oni koji su najkompleksniji!“
7. Skromna budžetska izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj koja su desetostruko manja od preporučenih 3 % bruto domaćeg proizvoda za zemlje Evropske Unije do 2020. g. po “Lisabonskoj deklaraciji”.
8. Skromni rezultati na svetskom nivou. Nijedan naš naučnik nije na listi 5000 najviše citiranih u svetu. Ni u jednoj naučnoj disciplini u Evropi ili svetu Srbija ne igra značajniju ulogu. Srećom, Univerzitet u Beogradu upravo je ušao među prvih 500 na Šangajskoj rang listi univerziteta u svetu.
9. Rascepkanost instituta. U Srbiji ima čak preko 50 naučnih instituta. Međutim, samo 6 instituta ima bar 100 istraživača. Više od pola instituta ima manje od 50 zaposlenih.
10. Rascepkanost projekata. Ionako minimalna sredstva Ministarstvo deli na veliki broj projekata, a time i istraživača, većinom za potrebe fundamentalnih istraživanja.
11. Od oko 10 200 istraživača u Srbiji, više od 80 % je angažovano na projektima koji se finansiraju iz budžeta. Broj istraživača iz Srbije koji rade samo u 6 najrazvijenijih zemalja sveta je 12 000. Dakle, srpska naučna dijaspora premašila je naučnu zajednicu u Srbiji.
12. Mladi fakultetski obrazovani ljudi, pa čak i evidentni individualni talenti i dalje napuštaju zemlju. Od 1990. g., Srbiju je napustilo preko 400 hiljada mladih ljudi. Od toga, oko 75 000 su bili fakultetski obrazovani. I dalje oko 4000 diplomiranih studenata napušta zemlju svake godine.
Ako hoćemo u jednoj reči, onda je, stanje nauke i tehnološkog razvoja na niskom nivou. Čak mislim, da je to stanje lošije od stanja u kojem se nalazi privreda zemlje. Još je gore, što na to slabo ko obraća pažnju, a disfunkcionalna nauka malo koga i interesuje izvan njenih užih krugova. Najgore je, što ni iz unutrašnjeg okruženja, a ni iz spoljašnjeg okruženja nema inicijativa za bilo kakve promene.
Godinama samo obećanja, prazne priče, pozivanje na fondove Evropske unije, odvajanje iz budžeta onog minimuma da naučne institucije prežive, guranje nauke na margine društva, i tu je kraj. Niko da se seti da ta ista nauka može da ima važnu ulogu u oporavku onemoćale privrede, a posebno još zapuštenije industrije. Niko da se seti da dodeli nauci novu funkciju, postavi nove ciljeve i izda nove zadatke. Pa sada, izvolite.
Dr IVAN BAGARIĆ
Redovni profesor Univerziteta Singidunum
Tweet
