Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Jan.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kosmos imamo znanje, ali nemamo pare
Srpska nauka je, još šezdesetih prošlog veka zaorala svoju "prvu brazdu" u orbiti, ali na teoriji se i ostalo. Bez problema bismo mogli da napravimo satelit. Istraživači u teoriji drže korak, ali praksu odrađuju u svetu,
Od 1957. godine i lansiranja čuvenog “Sputnjika” do naših dana, u vasionu je izbačeno 7.618 veštačkih satelita i ne postoji nijedna grana nauke koja nije imala ogromne koristi od razvoja kosmičke tehnologije. Takođe, ne postoji ni zemlja koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << uložila novac u istraživanje iz vasione, a kojoj se taj novac nije vratio na različite načine.
Dok je na našim prostorima bilo novca, svemir je bio “podeljen” između Rusa i Amerikanaca, a mi smo bili nesvrstani. Danas, kada je vasionski program toliko komercijalizovan da lansiranje malog satelita ne košta više od nekoliko desetina hiljada evra, mi i dalje “ne pripadamo” nikome, ali nemamo ni pare. Naučnici ne mogu da računaju na istraživanja iz kosmosa za potrebe države i privrede.
Ukratko, naši istraživači organizovano nikada nisu imala šansu da u praksi provere teoretska znanja.
A, nebeska mehanika, nauka o kretanju nebeskih tela, u Srbiji se proučava više od 100 godina. Još od vremena kada je Milutin Milanković, čuveni srpski naučnik, akademik, i direktor Astronomske opservatorije, predavao ovaj predmet.
Astronomska nauka, poznata i kao najstarija nauka, ponela je taj epitet i u Srbiji, jer je Astronomska opservatorija u Beogradu najstariji naučni institut u našoj zemlji.
"Teorijski, srpska nauka drži korak sa svetom", počinje priču o “kosmičkoj trci” Dušan Marčeta sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakuleta u Beogradu.
"Mi nikada nismo imali uslove da pošaljemo svoj satelit u orbitu i da iz vasione orbite izučavamo kosmos ili Zemlju. Ali, zahvaljujući temeljima koji su postavljeni u pomenutim akademskim institucijama, kao i 'kosmičkoj brazdi' koju je šezdesetih godina prošlog veka 'zaorao' profesor Miroslav Nenadović na Mašinskom fakultetu, mnogi naši stručnjaci otišli su odlično terijski pripremljeni u svetske kosmičke centre i neki su postali veoma uspešni", objašnjava.
Brojke na strani Rusa
"Praktičnu proveru znanja i realna istraživanja kosmosa naši naučnici rade u inostranstvu", nastavlja Dušan Marčeta.
"Čuveni inženjer Nenad Hrisafović, koji je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, jedan je od tvoraca evropskog nosača satelita, rakete 'Arijana'. Za svoj rad je dobio najviša francuska naučna i državna odlikovanja. Danas na Pariskoj opservatoriji, na projektu razvoja letelice Solar orbiter i Solar probe (koja treba da priđe Suncu), radi dr Milan Maksimović, kod koga su već dva naša studenta radila doktorske disertacije. Mnogo je naših ljudi koji su deo svetskih kosmičkih programa i što je još važnije, oni su spremni da pomognu. Nenad Hrisafović je držao niz predavanja u Beogradu na temu osvajanja kosmosa", kaže Marčeta.
Na sajtu NORAD (North American Aerospace Defense Command) - Severnoameričke vazdušno-kosmičke odbrambene komande uredno su pobrojani svi veštački sateliti i letelice u vasioni. Iz ovog spiska je očigledno da naučne institucije u iole ozbiljnijim zemljama sveta imaju letelice u orbiti.
"Mnogi od ovih satelita su ograničenih mogućnosti, ali su prilika za interesantna istraživanja koja ne koštaju više od par desetina hiljada evra", objašnjava Marčeta.
"Mi bismo mogli bez problema da napravimo 'kjub satelit' (kocka deset puta deset centimetara), kakvi se danas lansiraju u standardnim procedurama, a mislim da imamo dovoljnu stručnu i naučnu bazu za više domete. Država tu mora da prepozna svoj interes, a naš profesor dr Stevo Šegan je imao gotov projekat ovog poduhvata. On je, nažalost, obustavljen zbog nedostatka novca i jer država nije prepoznala svoj očigledan interes u njemu", priča Marčeta.
Mađari, Česi, Poljaci, imaju svoje naučnike u okviru Evropske svemirske agencije koji rade na svemirskim projektima. Oni tako drže korak sa svetom i odatle njihove nauke crpe i finansijska sredstva i znanje. Poljaci i Česi imaju i svoje satelite. Te zemlje bile su iza nas do pre samo dvedesetak godina.
Ispred svih u kosmosu su i dalje Rusi i Amerikanci. Jedni druge oni prosto vuku napred i, kako tvrdi naš sagovornik, njihovi resursi su uporedivi.
"Amerikaci su postigli daleko više u istraživanju Marsa, iako su Rusi prvi uspeli da spuste letelicu na njegovu površinu", nastavlja Marčeta. "Sada je fokus istraživanja Sunčevog sistema na Marsu i Rusi pokušavaju da odgovore".
On objašnjava da su se Rusi ranije okrenuli Veneri, gde su postigli sjajne uspehe u skoro nemogućim uslovima, dodajući da Moskva ima veće iskustvo vezano za svemirske stanice i saznanja o dugoročnom boravku čoveka u kosmosu. To je jedan od najbitnijih faktora prilikom slanja ljudske posade na Mars.
Srpski stručnjaci
Srpski naučnici u teorijskim radovima iz oblasti astronomije i astrofizike idu u korak sa svetom. Oni su i te kako citirani u najozbiljnim istraživanjima i njihova istraživanja se nalaze u standardnim udžbenicima na najjačim svetskim univerzitetima.
Radove srpskog akademika Zorana Kneževića, doskorašnjeg prvog čoveka Beogradske opservatorije, izučavaju postdiplomci na svim meridijanima. U centru njegovih naučnih istraživanja su mala nebeska tela Sunčevog sistema iz čega su, između ostalog, proizašli brojni rezultati u istraživanju dinamičke evolucije našeg planetarnog sistema.
On je autor velikog broja radova oko određivanja masa i orbita asteroida i važi za jednog od najvećih poznavalaca malih tela Sunčevog sistema u svetu. Na predlog italijanskih astronoma, asteroid 3.900 nazvan je i njegovim prezimenom - Knežević.
