Izvor: Vesti-online.com, 05.Jun.2018, 03:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za i protiv predloženog Zakona o presađivanju organa (2): Nije skupo ako se spase život

Bivši direktor Dečje klinike u Tiršovoj, urolog i dečji hirurg Dušan Šćepanović već 12 godina živi sa transplantiranim srcem. I kao lekar i kao neko ko je dočekao unuke zahvaljujući tuđem srcu, Šćepanović ima poseban odnos prema transplantaciji i aktivno učestvuje u prosvećivanju građana.

Šćepanović je o svom trošku, prodajući stan, 2006. godine otišao na operaciju u inostranstvo, u Grac. Sticajem okolnostima, desilo da je upravo on bio odgovarajući primalac >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za srce desetak godina mlađeg čoveka koji je vodio zdrav život, ali je imao slabost prema brzoj vožnji, što ga je na kraju koštalo života.

Toliko je uspeo da sazna o svom spasiocu, jer kao i u Srbiji i u inostranstvu nije dozvoljeno da se daju lični podaci o donoru.

Neki ljudi sa transplantiranim srcem su pričali kako na momenat imaju osećaj da su neko drugi, a i porodica davaoca organa ima osećaj da je na ovaj način produžila život svom najmilijem.

- Nekoliko godina sam osećao da u meni kuca tuđe srce. Prvo sam imao grižu savesti jer je neko umro, a ja sam nastavio da živim. Međutim, čovek mora da shvati da je smrt sasvim normalna pojava, kao i rađanje drugog živog bića. Noću, kada ostanete sami sa sobom, dok osećate otkucaje srca, pitate se nekoliko hiljada puta: "Da li je moguće? Drugi čovek živi u meni! Osećam ga" - pričao je za "Politiku" o svom unutrašnjem doživljaju nakon uspešne transplantacije.

Primalac organa bira se po krvnoj grupi, površini tela, kilaži i uzrastu. Prof. Dušan Šćepanović ima nultu krvnu grupu, u trenutku transplantacije imao je 51 godinu, površinu tela od dva i po metra kvadratna i oko 100 kilograma. Dobio je srce 10 godina mlađeg Nemca iz okoline Minhena, koji je imao oko 90 kilograma.

I dalje energičnom, profesoru Šćepanoviću smeta što se u Srbiji plasiraju priče da transplantacija srca skupa i da košta i po 300.000 evra. Da je neisplativa, jer su male šanse da pacijent duže poživi.

- Ništa od toga nije tačno. Zahvat je bar tri puta jeftiniji, a prema zvaničnoj statistici Evropskog programa transplantacije ("Eurotransplanta"), posle godinu dana procenat preživljavanja je 93, posle pet godina 75 odsto, a više od 10 godina sa tuđim srcem živi između 60 i 65 odsto "transplantiranih" - navodi on.

Usvajanjem Zakona o presađivanju ljudskih organa biće ukinute donorske kartice i više se neće voditi ova vrsta registra, baš zato što su sada svi potencijalni donori, ukoliko se suprotno ne izjasne. Deo stručne javnosti nije zadovoljan ovakvim rešenjem.

Jedan od najglasnijih i medijski najprisutniji u apelovanju na svest o značaju doniranja organa jeste profesor dr Dušan Šćepanović, koji se zalaže da se porodica isključi iz odlučivanja.

- Predloženi zakon je previše uopšten. Ne pominje se zabrana rodbini da opovrgne želju donora, nema ni reči o donorskim karticama, kao ni o uvođenju lista donora i nedonora. Donorska kartica trebalo bi da ima snagu zvaničnog dokumenta, jer koordinator za transplantaciju mora da ima nešto opipljivo na osnovu čega će pregovarati sa porodicom - smatra profesor Šćepanović.

Trenutno postoji registrovanih oko 155.000 vlasnika donorskih kartica, ali se u Upravi za biomedicinu ukazuje na to da većina donora i nisu bili potpisnici kartice.

Nastavak na Vesti-online.com...