Izvor: B92, 09.Maj.2018, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za četiri meseca ubijeno žena isto koliko i 2017.
Za četiri meseca u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijena čak 21 žena.
Javnost je uznemirena zbog ovih brojki, i stiče se utisak da što se više nasilje prijavljuje i broj žrtava je veći.
Iako se od prošle godine primenjuje novi, stroži zakon o sprečavanju nasilja u porodici, već sada je broj žrtava isti kao tokom cele prošle godine.
Da je ranije otišao u zatvor, Ivica Radovanović iz Kosjerića ne bi mogao da iskasapi i ubije Jelenu Grbić. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << On je pre toga dva puta osuđivan zbog njenog prebijanja. Prvi put je osuđen na devet meseci zatvora i tu kaznu je izdržao, pa je u februaru pušten na slobodu. Samo par dana nakon toga, vratio se kod Jelene i opet je prebio, nakon čega mu je izrečena mera zabrane prilaska i jednogodišnja kazna zatvora, na koju je trebalo da ide ovih dana.
“Mi duboko verujemo da je zakon dobar, ali je problem što očigledno ta primena još uvek nije kompletna, i što neka saradnja između institucija u nekim slučajevima izostaje. Ovaj poslednji slučaj u Kosjeriću koji negde ukazuje da su institucije na neki način trebalo da odreaguju bolje, brže, da se napravi bolja neka analiza predmeta, počev od ministarstva pravde pa do centara za socijalni rad”, rekla je Irena Stanojević, psiholog sigurne kuće.
“S druge strane imate i lica koja ništa neće sprečiti, nikakav zakon, nikakva mera, ta mera može čak, recimo izbacivanje iz stana, udaljenja, zabrane prilaska žrtvi, da ih razjari i dodatno osnaži u uverenju da treba da ostvare neki svoj suludi naum”, navela je Slađana Jovanović, profesorka krivičnog prava i kriminologije.
Od početka primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno je više od 10 hiljada zaštitnih mera, pre svega zabrane prilaska. Najvažnije je da se, za početak, nasilje prijavi.
“Većina ovih žena koja je ubijena od početka godine, nije prijavljivala nasilje u porodici. I od 21 žene, po nekim saznanjima koja mi imamo, su prijavljivale nasilje i imale zabranu prilaska, a ostale nisu prijavljivale nasilje u porodici”, dodala je ona.
Kada se nasilje prijavi, sledeći korak je porška žrtvi da istraje u svojoj odluci, jer se žene često vraćaju svojim partnerima, bez obzira na maltretiranje.
“E sad, koji su to tačno načini i postupci, grupe ove za koordinaciju i saradnju po pitanju sprečavanja nasilja u porodici bi trebalo u svakom slučaju da izrađuju individualni plan zaštite žrtve, dakle da u saradnji sa žrtvom utvrde koje su to mere podrške zaštite kako se ne bi ponovilo nasilje, ili kako se ne bi desilo nasilje sa letalnim ishodom”, dodaje ona.
Ono što bi svaka žena trebalo da zna je da do nasilja ne dolazi odjednom, da se uglavno kreće od verbalnog i psihičkog maltretiranja koje polako prerasta u fizičko nasilje i često vodi do smrtnog ishoda.
