Izvor: B92, 14.Avg.2023, 07:58
Za 135 godina Srbija je toplija za famoznih 1,5 stepeni, a to znači samo jedno...
Superćelijske oluje koje su proteklih nedelja pogodile Srbiju i zemlje regiona ostavile su nas u strahu sa samo jednim pitanjem - kada će opet da se dese?
Odgovor na to pitanje daje Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), koji je za "Blic" objasnio da se naša zemlja našla na putu ovim strašnim oblacima koji su doneli tolika razaranja.
Direktor RHMZ u intervjuu ističe da su ove oluje imale adekvatne uslove da nastanu u području >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovog dela evropskog kontinenta jer im je odgovarala velika temperaturna razlike.
“Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na jako zagrejano tlo, što, uz pomeranje vetra po visini, uzrokuje ekstremnu nestabilnost atmosfere. Ove godine bili smo svedoci serije uzastopnih prodora vazdušnih masa značajno hladnijih od podloge i što je bio jedan od stvaranja superćelijskih oluja”, kaže on.
Objašnjava da ove oluje imaju snažna rotirajuća uzlazna strujanja u formi ciklonske cirkulacije, pri čemu su uzlazna strujanja prostorno razdvojena od padavinske zone. To, kaže on, isključuje mogućnost brzog slabljenja oluje i ona može da traje od nekoliko sati, pa do nekoliko dana bez prestanka.
“Tada se javlja olujni vetar, krupan grad, obilne pljuskove, izražena električna pražnjenja. Oblak je najčešće širine 10 do 15 kilometara, visine do 18 ili više kilometara, a premešta se velikom brzinom koja dostiže 40 kilometara na sat, a ponekad do 100 kilometara na sat i može preći više stotina, a nekada i hiljadu kilometara pre nego što se ugasi. Superćelijski oblaci su, dakle, odgovorni za pojavu krupnog grada i olujnog vetra”, objašnjava Nikolić.
Kako kaže, verovatnoća za pojavu superćelija je najveća u letnjem, odnosno toplijem delu godine, ali teorijski gledano moguća je njihova pojava i u drugim godišnjim dobima ukoliko su ispunjeni svi neophodni uslovi u atmosferi.
Direktor RHMZ kaže da se ovakve oluje u Srbiji javljaju svake godine, iako to ljudima može da deluje čudno.
“Superćelijske oluje se svake godine osmatraju u Srbiji i u regionu, međutim do sada se u široj javnosti nije često pominjao ovaj termin. Svaka oluja se može klasifikovati u jednu od tri kategorije: jednoćelijsku, višećelijsku ili superćelijsku. To se uvek i radilo u stručnim krugovima, a li su u javnosti sve oluje jednostavno označavane kao "olujne nepogode'. Ipak, zbog trenda opšteg porasta temperature vazduha vazduh može sadržati više vodene pare, a oluje postaju burnije”, ističe on.
Podsetio je na situaciju iz 2014. Godine kada su ekstremne padavine izazvale poplave u maju, a celo proleće i leto je obeležio je suficit padavina i brojne nepogode širom regiona. Prema njegovim rečima I 2016. superćelijska nepogoda koja se razvila nad Beogradom izazvala je krupan grad i tornado u Pančevu, a zatim se preko Banata, Rumunije i Ukrajine premeštala sve do Rusije, gde je oblak konačno oslabio.
U septembru 2017. godine olujni vetar pričinio je značajnu materijalnu štetu Vojvodini, podseća on.
“Ovakve oluje mogu se očekivati i narednih godina i decenija, na našem podneblju. Na Balkanskom poluostrvu su pijavice najčešće u regionu Jadrana, dok se u kopnenom području ponekad iz takvih oblaka razvija slabiji tornado”, kaže on.
Ipak, ističe da ne bi trebalo očekivati da će broj tornada biti u značajnom porastu u našem regionu, ali je rizik za povećan broj ovakvih događaja izražen na severu Italije.
Nikolić kaže da su ove ekstremne prilike pojedinačne, te da se zbog toga ne mogu posmatrati kao posledice klimatskim promena.
“Klimatske promene se odnose na procese čiji je vremenski okvir najmanje nekoliko decenija. Međutim, postoji povećan rizik da će u budućnosti broj ovakvih oluja biti veći usled porasta temperature vazduha”, kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, vazduh koji iz različitih razloga, uključujući i ljudski faktor, postaje topliji za 1 stepen, može sadržati i do 10 procenata više vodene pare. To je, kako kaže, osnovni preduslov za pojačavanje intenziteta i rasprostranjenosti olujnih grmljavinskih nepogoda širom sveta, pa tako i u našem regionu.
“Iz tog razloga povećava se i broj dana sa grmljavinskim olujama i povećava se rizik i za pojavu superćelijskih oluja. Analizom koju smo radili, tokom poslednjih 135 godina došlo do je do povećanja prosečne temperature vazduha u Srbiji za više od 1,5 stepen. To daje povoljnije uslove za stvaranje kumulonimbusnih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi, odnosno vodenih pijavica”, zaključio je direktor RHMZ, a prenele su Novosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
