Izvor: Press, 29.Jul.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 13 godina u Srbiji identifikovano 739 žrtva trgovine ljudima
Kako se navodi u saopštenju povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava sutra, zvanične statistike ne ukazuju na prave dimenzije problema, a još manje rasvetljavaju položaj žrtava.
Milioni ljudi u svetu trenutno su, dodaje se, žrtve modernog ropstva - seksualne ekspolatacije, prinudnog rada i najgorih oblika dečijeg rada.
Iako većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, kako se ocenjuje u saopštenju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen, jer su milioni žena, dece i muškaraca, primorani na pružanje seksualnih usluga, rad u kućama i na plantažama, prosjačenje...
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada.
"Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih ''brakova'', pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i njihovu zaštitu", navode iz NVO Atina.
Ta NVO ističe i da je povećan broj tražilaca azila, izbeglica i iregularnih migranata koji beže u potrazi za mirom i srećom i koji putuju i žive u teškim okolnostima, kao i da smo svedoci siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa i nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno.
Sve to su, kako je saopšteno, rizici od trgovne ljudima i zato i društvo i građani imaju odgovornost da se uključe u borbu protiv te pojave.
Trgovina ljudima je teško krivično delo i ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava - pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja...
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima se obeležava po prvi put 30. jula ove godine, nakon što je ustanovljen novembra prošle godine u okviru rezolucije "Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima", usvojene na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
NVO Atina saopštava i da je za 10 godina rada pružila zaštitu i dugoročnu podršku mnogim žrtvama, njihovoj deci i porodicama, kao i da ih je iskustvo u neposrednom radu sa 267 korisnica i korisnika uverilo u neophodnost aktivnog uključivanja države i institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške žrtvama.
Međutim, dodaje se, privremena kuća - sklonište NVO Atine, koje je bezbedan smeštaj za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, nema fondove od oktobra 2013. godine.
Pretpostavka izgradnje efikasnog sistema je postojanje jasno definisanog i u praksi funkcionalnog mehanizma upućivanja koji bi obezbeđivao adekvatnu i dobro strukturisanu podršku najosetljivijim i najranjivijim grupama stanovništva.
