Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAŠTO SE NE RAZUMEMO
Da ne bi bilo zabune, i ja sam za ulazak u EU, za bolji život, za evropske standarde u svim oblastima i za evropsku perspektivu Srbije. I, naravno, za to sam da Kosmet ostane u Srbiji, sa ovakvim ili onakvim stepenom autonomije. Ali, kako sve to pomiriti?
Jedni kažu da treba ući u EU i onda se boljim životom boriti da Kosmet ostane u Srbiji. Onako iznutra, kao neki bivši članovi SKJ, a posle disidetni, koji su iznutra radili protiv SKJ? Ipak, ako i kada EU prizna Kosmet kao nezavisnu državu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako ćemo mi to boljim životom vratiti Kosmet u Srbiju? Da EU kaže, izvinite malo smo se šalili, pogrešili smo, evo vam Kosmet nazad? A šta da kažu Albanci sa Kosmeta? Istorija sveta ne poznaje takav način vraćanja otete teritorije. No, možda se to oko boljeg života i većeg standarda odnosi na jaču i moćniju srpsku vojsku u budućnosti, koja bi u eventualno izmenjenim međunarodnim okolnostima vratila otete teritorije onako kako se to uvek radilo u istoriji? Možda?
Druga je mogućnost ovo što je formulisao premijer Srbije: hoće li EU Srbiju sada i u budućnosti u sadašnjim međunarodno priznatim granicama, ili je kao takvu neće? Jer, formulacija koju je premijer Srbije upotrebio naprosto proističe iz Ustava, koji Kosmet tretira kao deo teritorije Srbije. I tu nema mesta za bilo kakva naknadna tumačenja ni predsednika Republike, ni bilo kojeg ministra. Ustav je iznad svih njih. Ukoliko je Srbija ozbiljna država.
Možda treba videti primer Hrvatske, koja pokazuje šta je ozbiljna država kada su njeni interesi u pitanju. Naime, hrvatski je Sabor još letos doneo odluku da ZERP, ili zakon o ekonomskom ribolovnom pojasu, stupi na snagu 1. 1. 2008. godine, iako su Italija i Slovenija energično upozorile Zagreb da će u tom slučaju biti zaustavljen put Hrvatske u EU. Zbog ribarenja u Jadranu. Hrvatska se pozvala na činjenicu da takve zakone imaju i druge članice EU i da se sada samo sprovodi ono što je Sabor odlučio. A odluku Sabora može da promeni samo Sabor. Ni predsednik države, ni premijer, ni ministri.
Naravno, nisam siguran da bi naše upozorenje EU da bira između celovite Srbije i Srbije bez južne pokrajine, dakle da bi to moglo da zaustavi EU na putu priznanja nezavisnosti Kosmeta. Ali, svakako bi moglo da ih pokoleba i da "kupi" dodatno vreme za novu fazu pregovaranja. Što opet zavisi od naših predsedničkih izbora i odnosa snaga u vladi.
Ima tu još nešto, naš "nesporazum" sa EU oko Kosmeta zapravo je posledica sukoba interesa "predmodernih", "modernih" i "postmodernih" država. Naime, posle 1989. skoro sve države, ali i regije, mogu se svrstati u jednu od te tri skupine. Neke koje karakteriše haos, Somalija, Avganistan, Irak, ili su donedavno bile u haosu kao što je Albanija, mogle bi se smatrati "predmodernim". One postaju opasne samo kada propadnu. "Moderne" države veruju u državni suverenitet i u ono što ide uz njega – nemešanje jedne zemlje u unutrašnja pitanja druge. "Postmoderne" države su one koje su u velikoj meri odbacile svoje predrasude o suverenitetu. One funkcionišu u sistemu koji podstiče međusobno mešanje u unutrašnje stvari drugih takvih država uz suzdržanost i nadzor u vojnim pitanjima. Taj je sistem najrazvijeniji u Evropi, gde je i ponikao potpisivanjem Rimskog ugovora koji je bio smišljen pokušaj da se prevaziđu okviri nacionalne države.
Drugim rečima, unutrašnje stvari sada su otvorene za strano mešanje, a jedino što se ne menja jesu nacionalne granice, jer one u transnacionalnom sistemu ne znače mnogo. "Postmoderne" države nisu mnogo zainteresovane za pitanje teritorija. No, iako je nacionalna država doživela nekoliko udaraca, a tribalizam cveta od Škotske, Katalonije do Kvebeka, raspalo se više zemalja od Jugoslavije, Čehoslovačke, SSSR-a do Etiopije, nacionalna država ostaje trajna jedinica identiteta. Kanada, Šri Lanka, Kongo, rešeni su da opstanu. Tu je i čudna pozicija SAD, u kojoj se fenomen imperije transformisao od teritorijalnog u ideološki, pa Amerika kao postmoderna u nekim aspektima, interveniše navodno iz humanitarnih razloga u "predmodernim" zemljama.
Gde je u svemu tome Srbija i problem Kosmeta? Srbija očito i po tipu ekonomije i shvatanja suvereniteta spada u "modernu" državu, Kosmet u "predmodernu" regiju. EU je "postmoderna". Sasvim dovoljno za nerazumevanje. U Srbiji ima pojedinaca koji su "postmoderni" u mnogim aspektima, pre svega po sintagmi "da su ljudi važniji od teritorije", što može biti put da svako živi samo za sebe. Ako dolazi do takve atomizacije, njoj parira žudnja ka tribalnoj koheziji. Jer, tribalistički poriv još uvek je pomalo zagonetan. Tu je i religija ne samo zbog njenog jačanja, već i zbog činjenice da neki najkrvaviji sukobi imaju u sebi i religiozni element: BiH, Severna Irska, Bliski istok.
Dakle, Beograd i Brisel, izgleda, različito gledaju na geografsku kartu. Srbija je gleda od Horgoša do Dragaša.
Ne znam šta vide u Briselu, države, regione, protektorate, ili državice?
[objavljeno: ]
