Izvor: Telegraf.rs, 15.Jul.2016, 19:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZAŠTO BAŠ ZBOG NICE SRBI DANAS TREBA DA PLAČU: Ono što je taj grad uradio za našu ratnu siročad se ne zaboravlja! (FOTO)

Svet je potresla vest da je sinoć u Nici izvršen teroristički napad na glavnoj gradskoj promenadi, tokom proslave Dana Bastilje.

Poludeli islamista kamionom je uleteo u masu koja se šetala, usmrtio najmanje 84 ljudi a povredio više od sto. Među poginulima i povređenima je najviše dece, po nekim informacijama čak 54.

Zašto bi Srbi danas posebno trebalo da tuguju zbog ovog zločina? Prvo, zato što su stradali nedužni ljudi; u suštini, to je dovoljno i ništa više >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << od toga nije potrebno. Ali, imamo i drugi, dodatni razlog: trebalo bi posebno da tugujemo zbog onoga što su Francuzi a posebno oni sa Azurne obale a posebno oni iz Nice, učinili za srpsku ratnu siročad tokom Velikog rata.

Naime, Vlada Kraljevine Srbije se početkom Prvog svetskog rata suočavala sa velikim problemom zbrinjavanja dece koja su u ratnom vihoru izgubila roditelje, sve dok u Mladenovac - koji je bio zborno mesto tih mališana - nije stigla žena u američkoj uniformi sa šajkačom na glavi.

Darinka Grujić, koju su prozvali Mama Grujić jer je zajedno sa Džonom Frotingemom spasavala srpsku decu iz pakla Prvog svetskog rata. Foto: Arhivska fotografija

Darinka Grujić, kako se zvala ova naša zaboravljena heroina, Amerikanka srpskog porekla, nekoliko meseci ranije organizovala je u Njujorku dobrotvornu zabavu koja je imala za cilj da prikupi nešto novca kako bi se pomoglo Srbiji koja pati i strada.

Nju je odlučio da pohodi i industrijalac Džon Frotingem, koji se još od ranije interesovao za naš narod i koji joj je, na njeno veliko iznenađenje, dao ček na 10.000 dolara, što je tada bila velika suma, za slanje bolnice. Predložio joj je da ode u Srbiju i da vidi gde je najviše pomoć potrebna, a on će se pobrinuti za sve ostalo.

Nakon ove pomenute posete Mladenovcu, nakon što je shvatila kome je pomoć najpotrebnija, vratila se u SAD, podnela izveštaj Džonu Frotingemu, donela odlikovanje koje mu je poslao kralj i predložila da se osnuje dom ratne siročadi.

Džon Frotingem, čovek koji je spasavao živote srpske siročadi u Prvom svetskom ratu. Foto: Arhivska fotografija

Ovaj je to oduševljeno prihvatio, odrešio kesu do kraja, uključio u priču i druge američke industrijalce kao što je bio njujorški trgovac tekstilom, Klark, a Grujićeva je krajem avgusta 1915. krenula put Soluna, sada kao upravnica "Doma ratne siročadi Džona Frotingema".

U Mladenovcu je pokupila decu i krenula put Skoplja vozom, koji su Bugari napali u toku noći, ali srećom niko nije stradao. Posle mnogo peripetija i velikih opasnosti, preko povratka za Mitrovicu pa za Bitolj i Đevđeliju, deca, sada obučena u uniforme američkih mladih izviđača ali sa srpskim šajkačama, stigli su u Solun. Besna na bezdušne činovnike koje je bolela briga i za decu i za sve ostalo, provaljuje u stan našeg konzula i u njega smešta mališane. Konzul joj kasnije na tome čestita.

Razapinju šatore koje je donela iz SAD, danima ne spava, noževima joj skidaju cipele sa oteklih nogu. Srpski vojnici joj govore: "Ti, pa Bog!".

Foto: Tanjug/AP/Sasha Goldsmith, Instagram/_bandinaya_

Uskoro kreću put Pireja brodom, jer Nemci počinju da bombarduju grad. Atinska luka ih dočekuje na veličanstven način, a njeni izveštaji Džonu Frotingemu izlaze u američkoj štampi.

Kada je on obaveštava da je počeo sa organizacijom "Savezničkog bazara" gde će sve zemlje koje ratuju protiv Centralnih sila predstaviti svoje rukotvorine, ona pakuje sedmoro srpske dečice na brod, u našoj narodnoj nošnji, i vodi ih za Njujork.

Amerika u suzama dočekuje našu malu delegaciju. Počinju da je zovu Mama Grujić, a Frotingem, valjda da ne bi svoje ime isticao, menja naziv doma u "Srpsko-amerikanski dečji dom" i natrag za Darinkom šalje i tovar hrane i sedam vagona odeće.

Promenada u Nici kojom je terorista vozio kamion. Foto: Profimedia/LaPresse, Google Earth

Po povratku u Grčku, odmah se ukrcavaju na brod za Francusku, ali to saznaju tek naknadno; tajna je čuvana zbog špijuna i mogućeg napada nemačkih podmornica. Kapetan pušta veselu decu da vršljaju po brodu.

Sredinom decembra 1916. godine stižu u Tulon, grad između Marseja i Kana, koji se ceo celcijati okupio u luci da bi dočekao "decu mučenike", kako ih je zvala francuska štampa.

Mama Grujić u potrazi za smeštajem naleće u Nici istog dana na "Hotel Alhambru", koji joj je delovao prazno.

Foto: Profimedia/MAXPPP

- Sve je spremno za doček dece - rekao joj je vlasnik hotela.

- Kako za doček, otkud ste znali da dolazimo?! - bila je zbunjena Grujićeva.

- Juče smo saznali da stižete i odmah smo zbog vas ispraznili hotel.

Decu automobilima prebacuju u ovo mondensko letovalište, a oni koji nisu mogli da stanu u hotel pod svoje okrilje uzima krem društva Azurne obale.

Zadužbina Džona V. Frotingema u sklopu koga je postojao Dom srpsko-američkog prijateljstva. Foto: Arhivska fotografija

Svi skupa slave Svetog Savu, a procesiji tokom proslave Vrbica - za koju su deci odela poslali darodavci iz Pariza - priključuje se doslovno ceo grad.

Francuzi će čuvati našu decu sve do proboja Solunskog fronta i povratka naše vojske u otadžbinu, nakon čega je došlo vreme da se naši mališani oproste od svoje druge domovine, Francuske, koja ih je tako brižno primila, i da se vrate u Srbiju.

Preko Dubrovnika, zajedno sa legendarnom Mamom Grujić stigli su u prestonicu pa potom u Sremsku Kamenicu gde su se smestili u dvorac mađarskog grofa Karačonjija.

Pogledajte kako su Beograđani reagovali na vest o masakru u Nici:

(Telegraf.rs)

Nastavak na Telegraf.rs...