Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAMULJANI IZVORI
Šapat i njegov odjek Jedna od najvećih banaka na svetu, američka Siti banka, sve je bliža kupovini Poštanske štedionice, a sve se opošljava pod dirigentskom palicom bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića, saznaje "Kurir" iz (naravno) dobro obaveštenih izvora i o tome nam pripoveda u tekstu pod naslovom
Taj kladenac, to vrelo, taj izvor blizak vladi Srbije došapnuo je da su predstavnici ove banke nedavno u najstrožoj tajnosti, u jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << beogradskom restoranu, razgovarali o ovome sa Dinkićem. Ali, samo su naivno verovali da su u tajnosti. Nisu pojma imali da su pod paskom "Kurirovog" izvora. Jer ako nije bio prisutan – kako bi mogao znati šta je tamo ko rekao? (Mada... ti izvori su čudo jedno. Oni, može biti, mogu čuti i videti, a da i nisu prisutni. Zato ovaj izvor nije izvor, već je Izvor.)
Elem, tom prilikom Dinkić je rekao da su sve banke na prodaju, pa i Poštanska. Ne kaže šta su dečki iz Sitija rekli. Ne kaže, ali tvrdi: Očigledno je da je pao i neki preliminarni dogovor.
A kako se očituje ta očiglednost?
Pa eto, ubrzano se radi na spajanju Poštanske štedionice i Srpske banke, da bi se Amerikancima učinilo na volju. Tako, preko Poštanske dobijaju najveću mrežu poslovnica u Srbiji, a od Srpske banke potraživanja od Iraka. Ono što nam Irak odavno duguje (nekoliko stotina miliona dolara) a nikako da isplati. Zato će Amerikancima isplatiti kao bele lale. Poznato je – kaže Izvor – da američka administracija odlučuje o svemu u Iraku. A kod nas ne odlučuje. O svemu.
Da bi se ovaj posao izveo kako valja (Amerikancima) vlada je Štedionici na ime dokapitalizacije uplatila 16 i po miliona evra i dala rok od mesec dana da se spoji sa Srpskom bankom. Kad se spoje, država će biti vlasnik 90 odsto kapitala. Onda će se samo u okviru Ministarstva finansija dogovoriti prodaja i obaviti se pre izbora. To neće biti teško, došaptava isti, jer su u obema bankama na visokim funkcijama Dinkićevi ljudi.
– Ako Dinkić ne prođe dobro na izborima, kajmak će pokupiti neko drugi. Zato pokušavaju na sve načine da posao obave što pre – zaključuje Izvor tiražnika.
Pošto je sve gore navedeno "Kuriru" došapnuo neko ko se krije pod vodom (izvorskom), pa bi se moglo desiti da ispari, nestane, ispostavi se da ga nije ni bilo, novinar od zanata, je l′te, priupitao je šta o tome misle u Štedionici i Srpskoj banci. Potonji su čuli tu priču, ali nemaju ništa zvanično, dok u Poštanskoj štedionici niko nije hteo da priča tvrdeći da o tome ne znaju ništa.
I kraj. A Dinkić? Da su se setili, mogli su pitati Dinkića. Možda on nešto zna? Ili je čuo nešto o tome? Može biti da su ga hteli zaštiti od neprijatnosti?
Zaista mi je drago kad u nekim novinama vidim da se vodi računa o ličnosti čoveka koji je za nešto osumnjičen. Jer, poznato je, svako je nevin dok se ne dokaže da je kriv. Dokazuje se krivica, a ne nevinost.
Tako sam u "Presu", primerice, pročitao o karatisti, treneru, koji je uhapšen zbog sumnje da je seksualno zlostavljao svoje učenice. Prijavile ga tri, maloletnice.
Pošto je to prilično neprijatna optužba o kojoj u Subotici bruji, "Pres" je (kao i većina novina) skrio podatak o kome se radi. Da zaštiti čoveka. Jer, možda je oljagan na pravdi Boga. Bilo je slučajeva i lažnih optužbi (videli smo to i u filmovima) da bi se nastavniku osvetile zbog nečeg ili da bi skrenule pažnju na sebe, ili...
E, pa da se ne bi osumnjičeni iznosio na stub srama pre nego što se dokaže da je to zaslužio, dopisnik je napisao samo da je trener karatea u subotičkim osnovnim i srednjim školama, da ima tri kćerke i da je i ranije bio poznat po sklonosti da pipka devojčice. Eto, samo to. A, da. Nije samo to. Dato je i ime. Zove se Aleksandar. A da se ne bi saznalo o kome je reč, umesto prezimena dato je samo početno slovo – S.
Iiii-haj, koliko ima Aleksandara u Subotici čije prezime počinje sa S! I koji su treneri karatea i imaju tri kćerke i poznati po sklonostima... Nećete zato naći Subotičanina koji je prokljuvio o kome se radi. Zna novinar, ali taj ga ni pod mukama ne bi odao. Samo je otišao u komšiluk osumnjičenog da sasluša komšije. Zna se da komšija o komšiji zna više nego onaj sam o sebi. Naročito ako komšija-izvor ne mora da otkrije svoje ime. Pa čak ni šta je po zanimanju, ni ima li decu, ni po čemu je poznat. Ništa. Dovoljno je samo – komšija. Ili – Aleksandrov komšija.
Predmet još nije stigao do Opštinskog suda. U Centru za socijalni rad nisu ni čuli za ovaj slučaj. No, tu je komšija. Komšija zna da je navodno napadao stariju kćerku zbog čega je žena tražila razvod ali se posle, čuli smo od njegovih poznanika – popravio
– Pa svi su znali šta je radio taj karatista! On se jedno vreme bavio i politikom, bio je član jedne velike stranke!
E, ako se bavio politikom i bio član, to menja stvar... Ma ne treba se držati tih ljudskih prava kao pijan plota...
Onda je trebalo objaviti mu i prezime. Pa nek′ se zna kakav je.
S. Stojićević
[objavljeno: ]
