Izvor: Blic, 09.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučje propada, a sela oživela
Vučje propada, a sela oživela
VUČJE - U nekada ekonomski moćnoj i prelepoj varošici Vučje, ispod planine Kukavica, više od dve decenije nije napravljen ni jedan stambeni objekat. Ne grade se ni nove privatne kuće jer gradsko stanovništvo, nakon gašenja tekstilnih industrijskih giganata krajem devedsetih, živi na rubu egzistencije.
U centru Vučja, 17 kilometara od Leskovca, zakatančene i oronule tekstilne fabrike 'Vučje', 'Vučjanaka', 'Fateks' i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Radonjica'. Sliku propadanja upotpunjuju oronule fasade, izrovani kolovozi i smrknuta lica retkih prolaznika. Bioskop je davno zatvoren, pozorišta nema, a kulturni život odvija se kroz skromne akcije Kulturnog centra.
Za razliku od varošice, sela u porečkom kraju su bogata. Pored ratarskih kultura, stanovništvo uzgaja i višnje, maline, jabuke i kruške koje prodaje poljoprivrednom kombinatu 'Porečje', jedinom preživelom društvenom preduzeću.
- Gašenje fabrika pogubno je delovalo na razvoj varošice, ali ima i dobre strane, jer su se seljaci vratili svojim njivama, pa i Vučjanci preživljavaju zahvaljujući poljoprivredi. Svako od nas ima snahu ili zeta sa sela - kaže hroničar tog kraja Stanko Živković, dodajući da je krajem osamdesetih godina u Vučju radilo više od pet hiljada radnika, nekoliko stotina više od broja stanovnika.
Novica Stojanović, ipak, žali za starim vremenima.
- Vučje se nekako poseljačilo, izgubilo je gradski šmek. Da nije 'Porečja' život bi u gradu poptupno zamro. Mladi su prepušteni ulici i drogi, a oni stariji bezemljaši idu da nadniče po Srbiji - ogorčen je Stojanović.
I portiri zatvorene fabrike 'Vučje' sa setom pričaju o prošlim vremenima.
- Ovde je nekada radilo oko dve hiljade radnika, a sada dnevno dođe njih deset samo zbog socijanog programa koji priprema nekoliko službenika. Od tuge hoću da presvisnem kada obilazim hale sa propalim mašinama i bez radnika - žali se portirka Zorica Stanojković.
Direktor 'Porečja' Svetomir Marjanović, čija firma malim donacijama sponzoriše loklani fudbalski klub, škole i kulturne manifestacije, veli da budućnost vučjanskog kraja leži u poljoprivredi.
- Definitivno treba zaboraviti na tekstil, kompjutere i drugu visoku tehnologiju. Naša budućnost je u poljoprivredi. Vučje se nalazi na tri reke, klima je odlična, zemlja plodna, a radnici iz propalih fabrika nisu zaboravili da obrađuju zemlju - kaže Marjanović, čija firma okuplja preko dve hiljade kooperanata.
Veliki broj Vučjanaca smatra da je, zapravo, razvoj varoši zaustavljen krajem šesdesetih godina kada je porečkom kraju oduzeta opština i pripojena leskovačkoj. Razdvajanje opština sada žele i Vučjanci i Leskovčani, ali nema podrške u republičkim organima. Milica Ivanović
