Izvor: B92, 22.Jun.2021, 08:28

Vruć talas, vremenska prognoza i Srbija: Nagla tropska vrelina za početak leta

Nesnosne vrućine koje su zahvatile Srbiju prete da obore dosadašnje rekorde

Slamnati šeširi i kačketi, izuzetno lagana odeća i litre i litre znoja - do pre nekoliko dana je verovatno mnogima u Srbiji to delovalo daleko, ali su već sa kalendarskim početkom leta postali realnost.

Blizak i ni malo prijatan susret sa "vrućim talasom" koji je zapljusnuo Balkansko poluostrvo nije zaobišao ni studenta Vladimira Terzića.

On je promenu vremena i veliku vrućinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "podneo poprilično loše".

"Trudim se da ne izlazim napolje ako nemam obaveze, a kad izlazim mažem se kremom sa zaštitnim faktorom i svugde nosim flašicu s vodom", govori za BBC na srpskom dvadesetčetvorogodišnji student Filozofskog fakulteta.

Podaci glavnih meteoroloških stanica objavljenih na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda pokazuju da je u većini gradova u Srbiji temperatura prvog dana leta - 21. juna, prelazila 30 stepeni, dok je u glavnom gradu izmereno 32.

Prema njihovoj prognozi vremena, u četvrtak će temperatura u ovom toplotnom naletu dostići vrhunac - 40 stepeni.

"Prema trenutnoj prognozi time bi bio prevaziđen apsolutni maksimum do sada u Beogradu i ako bude tako visoka vrednost, onda će biti prevaziđen i apsolutni maksimum za mnoge merne stanice u Srbiji", govori za BBC na srpskom Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Vrtoglavica, preznojavanje i osećaj da mu trne telo - tako beogradski student Terzić opisuje neke od reakcija koje mu izaziva trenutna vrućina.

Ističe da je često "ošamućen i odsutan", da mu je pažnja rasuta i da bez rezervne majice ili košulje ne izlazi na ulicu.

Situaciju dodatno otežava što nema klima uređaj i ventilator, stoga je primoran da zamrači stan držeći spuštene roletne.

"Ne sećam se da li je ranijih godina početak leta bio ovoliko nagao, ili je ipak bilo postepenog porasta temperature", dodaje.

Kaže da čeka septembar kako bi ponovo mogao da "diše normalno", ali je i pomalo skeptičan da li će i tada temperatura postati "prihvatljivija".

"Sada i na sopstvenoj koži možemo da osetimo koliki problem su klimatske promene i globalno zagrevanje", smatra on.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona.

U Evropi je 2003. godine od posledica vrućine stradalo 70.000, dok je 2010. u Rusiji preminulo 56.000 ljudi usled toplog talasa koji je trajao 44 dana.

Vrućinu teško podnose stariji, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, a posebno osobe koje boluju od kardiovaskularnih oboljenja.

"Da biste se prilagodili visokim temperaturama, krvni sudovi se na periferiji šire, pritisak pada i ako nije dobro regulisan može da dođe do kolapsa i drugih posledica", kaže za BBC na srpskom doktorka Ivana Stepanović, lekar Hitne pomoći u Beogradu.

Ako ljudi vode računa o faktorima rizika, a promene vremenskih prilika to nisu, pojašnjava ona, onda to bude samo neprijatnost,

"Međutim, ako ne vodite računa o njima onda to može da ugrozi vaše zdravlje", ističe specijalistkinja urgentne medicine.

Faktori rizika su između ostalih nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilno korišćenje zdravstvene službe i drugi.

Njena preporuka je da se, ukoliko je moguće, najtopliji deo dana provede u "hladovini" ili u "rashlađenim prostorijama".

Međutim, zbog temperaturne razlike nije preporučljivo da kardiovaskularni bolesnici naglo izađu napolje iz hladne prostorije.

"Organizam se teško prilagodi da proširi i skupi krvne sudove, ukoliko ide brzo, može da dođe do naglog skoka pritiska ili naglog pada u zavisnosti da li idete iz toplog u hladno ili iz hladnog u toplo", dodaje.

Konstantno unošenje tečnosti, nošenje šešira i izbegavanje dugo stajanje i čekanje u redovima se takođe preporučuju.

"Ali nije samo to dovoljno u letnjim mesecima, nego se znojenjem gubi i so, oslobađamo se viška toplote, pa je dobro da ljudi koji imaju nizak pritisak jedu nešto što je zdravo a slano - slani kikiriki, badem, lešnik", kaže Stepanović.

Doktorka kaže da treba izbegavati i nošenje teškog tereta, posebno uzbrdo tokom najtoplijeg dela dana jer "srce troši energiju da reguliše krvni pritisak".

"Uzbrdice su veliki napor za osobe koje boluju od kariovaskularnih oboljenja pogotovu kad je napolju toplo i sparno.

"Ako hoćete da obavite kupovinu učinite to u jutarnjim ili večernjim časovima kad temperatura padne", naglašava.

Veoma vreli periodi nisu neuobičajeni u Evropi, ali je danas dodatna nedoumica u jednačini prisustvo virusa korona koji je svetu doneo nove uslove života.

Postoje neki dokazi da se slučajevi korona virusa više grupišu u hladnijim i suvim sredinama. Jedno istraživanje je pokazalo da je u zemljama koje su više pogođene virusom do 10. marta 2020. zabeležene niže prosečne temperature nego u zemljama sa manjim brojem slučajeva.

Drugo istraživanje koje je obuhvatilo 100 kineskih gradova u kojima je bilo više od 40 slučajeva obolelih od Kovida-19 pokazuje da više temperature i pojačana vlaga čine da se virus sporije prenosi.

I druga, još uvek nedovršena studija, sugeriše da su, iako se slučajevi obolelih i zaraženih pojavljuju širom sveta, epidemije posebno "bujale" u "relativno hladnim i suvim predelima"- bar je tako bilo do 23. marta.

Grupa istraživača iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu ističe da se virus nesmetano širi u svim klimatskim zonama, bilo da su hladni, suvi, topli ili vlažni regioni u pitanju.

Pogledajte video o tome šta su mini šume

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...