Izvor: N1 televizija, 31.Mar.2017, 18:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vršnjačko nasilje: Sve češće i brutalnije

Slučajevi vršnjačkog nasilja koji su se dogodili u poslednje vreme, ukazuju da se ne govori o sporadičnim incidentima nego da je ta pojava sve češća i brutalnija po svojoj formi, a snižava se i granica uzrasta, i postajemo nasiljem organizovan društveni sistem, ocenila je psihološkinja i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog u Danu uživo.

“Ako to nazovemo nestašlukom rizik je da normalizujemo takvo ponašanje među decom”, upozorila je ona.

Ona je rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i da se o ovom problemu priča se na kampanjsko skandalozan način, umesto da se njemu pristupi sistemski. „Nešto ovako se desi, pa imamo nevericu, racionalizaciju opravdanja, ali nikako da se zajednički na svim niovoima povežemo i da pokušamo da razumemo sa čime je sve to povezano i ko sve i šta šta može da uradi“, rekla je gošća Novog dana.

Govoreći o ključnim uzrocima nasilnog ponašanja među decom, ona je ocenila da se često traži tipičan profil nasilnika ili profil žrtve, ili pokušavamo da pronađemo neke posebne fenomene, koji su vezani za određene sredine, a u stvari se radi se o fenomenima koji su povezani od pojedinca, preko škole, do sredine u kojoj se živi.

“Na rubu smo toga da postanemo nasiljem organizovan društveni sistem“, ocenila je.

Ona smatra da kad se jednom nasilje dogodi, ako se ne interveniše onda postaje kao zarazna bolest koja se ponavlja, ima karakter maligne bolesti. „Postaje tumor koji izjeda čitav organizam, a organizam živi da bi održavao tumor“.

Škola treba da reaguje u slučajevima vršnjačkog nasilja tako što će uključiti i roditelje i nastavnike i svu decu u rešavanje problema.

“To su deca koja su u školi svaki dan i pripadaju tom sistemu, intevercija podarazumeva i uključivanje roditelja dece svih nastavnika. Obično je to grupa dece koja se poveže oko proganjane dece ili oko deteta koja je pogodno da bude žrtva. A svi koji su u kontaktu treba da se povežu oko toga. Mi možemo da razumemo nasilje, ali to nikada ne smemo da opravdamo“, rekla je.

Kako kaže, u poslednjih 15 godina u Srbiji se održavaju različiti seminari za edukaciju nastavnika u ovoj oblasti, i civilni sektor se aktivirao, ali pojedinačno se ne može uraditi mnogo. “Potrebno je da postoji opšti konsenzus oko toga kako to rešavati. Ne sme se zaboraviti. Zaboravljamo i nadamo se da će biti bolje, to je naša greška", navela je.

Ona smatra da profil žrtve ne postoji i da je to “utopija”. „Postoje rizični faktori kao što su roditeljski nemar, nasilje u porodici, nasilje u školi. Često deca bez kontrole provode mnogo vremena izloženi različitim formama nasilja, na primer kroz nasilne virtuelne igre", rekla je.

Komentaruišući slučaj trovanja devojčice, u mestu Zavlaka kod Krupnja, i novog slučaja nasilja u Donjoj Brezovici kod iste opštine, Čalovska Hercog je ocenila da treba reagovati kao da se desila "kriza" u tim skolama.

„Treba da se razgovara sa decom, sa nastavnicima, to je način da se menja klima i definišu pojave i mogućnost da se roditelji, deca i nastavnici, povežu da se stvori bolja sredina“.

Ocenila da što se tiče kažnjavanja takvog ponašanja naše zakonodavstvo je korektno i relativno harmonizovano sa evropskim, ali je praksa daleko od toga. „Ako imamo taj raskorak mi gubimo poverenje u instucije“ , dodala je.

Ona smatra da kazna smanjene ocene iz vladanja za slučaj u Krupnju nije adekvatna kazna za nasilje koje je počinjeno. “Blaga kazna koja se ne doživljava kao kazna obesmišljava postupak kažnjavanja i njom opravdavamo taj čin”, kazala je Čalovska Hercog.

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...