Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jul.2008, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Streljan general Dragoljub Draža Mihailović

Na današnji dan 1946.godine streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). Mihailović je bio general vojske Kraljevine Jugoslavije (u Drugi svetski rat je ušao kao pukovnik), izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog.

1762. - Ubijen je ruski car nemačkog porekla Petar III Fjodorovič Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Bio je na prestolu od 5. januara 1762. do 9. jula >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iste godine, kad je zbačen. Otrovan je prema nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike.

1790. - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Naglašavao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada.

1793. - Na giljotini je pogubljena žirondinka Šarlota Korde, koja je četiri dana ranije ubila lidera montanjara (izrazito levo najekstremnije krilo revolucionara) i jednog od vođa Francuske revolucija Žana Pola Maraa.

1804. - Beogradsku tvrđavu su napustile i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno tokom seče knezova poubijali najviđenije i najuglednije srpske prvake, što je bio neposredan povod Prvog srpskog ustanka. Namera im je bila da se

dočepaju Vidina u današnjoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojković, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka.

1876. - Rođen je sovjetski političar i diplomata jevrejskog porekla Meir Valah, poznat kao Maksim Maksimovič Litvinov, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. je pobegao s robije i emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio boljševicima, istupivši iz "Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije".

1899. - Rođen je američki filmski glumac Džejms Kegni, umetnik nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija "anđela garava lica", folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize.

1912. - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je više od 500 matematičkih radova, izučavao je analitičku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematičku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Džejmsa Maksvela, matematičke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige.

1917. - Na talasu antinemačkih osećanja u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata, britanska kraljevska kuća promenila je ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor. Britanska kraljevska porodica je nemačkog porekla pa je tada njihovo zvanično prezime promenjeno, a uzeli su novo po nazivu kraljevske palate u blizini Londona.

1928. - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede.

1945. - Konferencija velikih sila pobednica u Drugom svetskom ratu o posleratnoj budućnosti Evrope počela je u bivšoj rezidenciji pruskih kraljeva i nemačkih careva u Potsdamu, pored Berlina. Na skupu okončanom 2. avgusta 1945, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i premijer Velike Britanije Vinston Čerčil - kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli - odlučili su da Nemačka bude potpuno demilitarizovana. Zabranjena je Nacionalsocijalistička partija i propisano je da Nemačka plati ratnu odštetu. Dogovorene su i teritorijalne promene u Istočnoj Evropi, uključujući iseljavanje takozvanih sudetskih Nemaca iz Čehoslovačke, ali i Nemaca iz drugih delova Istočne Evrope, poput Poljske. Uprkos zaklinjanju u trajni mir, ubrzo su duboka razmimoilaženja Istoka i Zapada izazvala hladni rat.

1946. - Streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). Mihailović je bio general vojske Kraljevine Jugoslavije (u Drugi svetski rat je ušao kao pukovnik), izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Kao profesionalni oficir učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Odbio je da prihvati kapitulaciju u Aprilskom ratu 1941. i s grupom istomišljenika odlučio se na oružani otpor okupatoru - što je započeo polovinom maja 1941. Izuzetno brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom će ga primorati da se odluči za taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže, po njima efikasniji, Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 44. označio je i slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite naroda - u stvari politička policija) ga je uhapsila 12. marta 1946. Osuđen je sa obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman ga je odlikovao Legijom časti, posthumno 1948. Rehabilitovan je odlukom Skupštine Srbije iz 2004. kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata ocenjena kao pokreti otpora.

1959. - Umrla je američka pevačica Bili Holidej, nazvana "kraljicom džeza i bluza".

1965. - Američki bombarderi "B-52", poznati kao "leteće tvrđave", iz američke pacifičke baze na ostrvu Guam, prvi put su bombardovali ciljeve u Vijetnamu.

1973. - U Avganistanu je bivši predsednik vlade Sardar Muhamed Daud Kan državnim udarom zbacio kralja Muhameda Zahira Šaha i proglasio se za predsednika republike, čime je posle 40 godina okončana Šahova vladavina. Ovaj događaj označio je kraj monarhije u Avganistanu.

1975. - U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18", a komandanti letilica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.

1979. - Diktator Nikaragve Anastasio Somosa dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski Sandinistički pokret Danijela Ortege.

1988. - Iran je bezuslovno prihvatio rezoluciju Ujedinjenih nacija o prekidu vatre, čime je okončan osmogodišnji Iračko-iransko rat.

1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu, što do tada nikome nije uspelo.

1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1". Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

1996. - Ubrzo posle poletanja iz Njujorka ka Parizu, iznad Atlantskog okeana je eksplodirao američki putnički avion "Boing 747", što nije preživeo niko od 230 ljudi u njemu. Islamska teroristička organizacija "Pokret za islamske promene", koja je prethodno istog meseca podmetnula eksploziju u kojoj je u Saudijskoj Arabiji poginulo 19 američkih vojnika, posredno je preuzela odgovornost, ali višemesečna istraga nije pouzdano utvrdila uzrok eksplozije.

2000. - Bašar el Asad formalno je proglašen predsednikom Sirije, nasledivši preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije.

2003. - U Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo (bivši Zair) svečano su položila zakletvu četiri potpredsednika prelazne vlade, uključujući dvojicu vođa dotadašnjih ustaničkih pokreta, čime je okončan petogodišnji građanski rat u kom je stradalo čak tri miliona ljudi.

2005. - Umro je bivši premijer Velike Britanije ser Edvard Hit, za čijeg je mandata od 1970. do 1974, Britanija je ušla u Evropsku ekonomsku zajednicu, današnju Evropsku uniju.

2006. - U Indoneziji je u cunamiju 525 ljudi izgubilo život a 160 se vode kao nestali, dok je oko 54000 ljudi ostalo bez krova nad glavom. Zemljotres jačine 7,7 stepena Rihterove skale pogodio je indonežansko ostrvo Java, kao i prestonicu Džakarta, ali je pokrenuo i cunami koji je pogodio južne plaže zapadne Jave. Epicentar prvog zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, južno od Pangandarana, grada na zapadnom delu Jave, oko 150 kilometara južno od Džakarte.

2007. - Umro je glumac Mihail Kanonov, narodni umetnik Rusije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...