Izvor: Vesti-online.com, 17.Sep.2018, 02:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vreme kliktača i fejsbukovaca

U vremenu kada je očuvanje jezika stavljeno na marginu sve je više jezičkih pojava u kojima se ogleda stanje društva. Tako pod uticajem internet ere i kvazinovinarstva nastaju nove reči kojima se banalizuje jezički fond, a samim tim se obezvređuju ljudi, ideje, projekti.

Sve je češća pojava da se od potpuno neznačajnog detalja iz života osobe izvede nova reč i na tako nazove ta osoba. Tako danas imamo fejsbukovce, kliktače, kakokoličare, dežurne imače mišljenja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << U novinarstvu se koriste onomatopeje pa tako su česti izrazi cik-cak politika, tuti-fruti partija, ping-pong diplomatija...

Ovako je, između ostalog, na nedavno održanom Međunarodnom kongresu slavista u Beogradu o svakodnevnom masakru nad rečima pričala prof. dr Rajna Dragićević, leksikolog i upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta. Ovom naučnom skupu prisustvovalo je više od hiljadu naučnika iz 43 zemlje. Među njima je bilo i stručnjaka iz Amerike, Australije, Japana, Severne Koreje. Jedna od pojava o kojima se diskutovalo je globalizacija jezika koja se dešava svuda.

Jedna od pojava koja se, prema njenim rečima, sve više koristi jeste i takozvano blendiranje.- Nekada je ideal mladima bio jezik pisaca, a danas je to jezik sredstava javnog informisanja. Cilj je da se što ekspresivnije govori o nečemu, ali ako neku diplomatiju nazovete ping-pong, onda je jasno da se ta diplomatija posmatra sa određenom dozom obezvređivanja i ta tedencija obezvređivanja koja se iz javne reči prenosi u svakodnevni život vrlo je prisutna - rekla je prof. dr Rajna Dragićević.

- Kada neko želi da se na negativan način izrazi o novinarstvu, onda spajanjem dveju reči nastaje "dnovinarstvo" ili recimo "jutopija" - Jugoslavija plus utopija. Zapazila sam i nepotrebno preterivanje kao na primer "turboevropski", "gigakonferencija", "hiperstabilan". Ima sve više reči koje počinju sa giga, mega, hiper - skrenula je pažnju.

Predsednica Saveza slavističkih društava Srbije kaže da se to udružuje sve češće susreće sa pojavama, koje takođe dolaze iz zapadne kulture, a to je da se sve češće uz imenice upotrebljavaju nepromenljivi pridevi i navodi primere - "megafon diplomatija", "šatl diplomatija", "tojota mafija"... Još jedna tendencija koju je zapazila prof. dr Rajna Dragičević jeste da se turski sufiksi, koji su ranije postojali u srpskom jeziku, danas imaju drugačiju vrednost i i to ilustruje primerima "hardvardlija" i "fakultetlija", čime se profesor sa Univerziteta Hardvard i student obezveđuju.

Uprošćavanje rečnika je opasno i međuljudske odnose, smatra ona:

- Svi ovi primeri su reči trenutka, jednodnevne reči. Postoji potreba da se ekspresivno prikaže današnji trenutak. Malo ta reč živi i onda zauvek nestane i možda nikada više neće postojati. Reči će nestati, ali ostaće trag potrebe da se na ekspresivan način izražavamo o svemu oko sebe, a to je ozbiljniji kulturološki problem, problem našeg vaspitanja, međuljudskih odnosa. Uči nas da se šef loše ponaša prema zaposlenom, da se profesor ponaša loše prema učeniku, roditelj prema deci.

Gabrijela Štubert iz Nemačke govorila je o odnosu Vuka Karadžića i nemačkih intelektualaca i filologa što osvetljava mesto i kontekst u kome je "Rječnik" stvaran i na koji način je stvaran s obzirom na to da Vuk nije bio filolog.

Sergej Zaprudski iz Belorusije dao je komparativni pogled na odnos Vukovog "Rječnika" i beloruskog rečnika Ivana Nasoviča iz 19. veka kada Belorusija nije postojala, već je taj deo teritorije pripadao carskoj Rusiji i na taj jezik se gledalo kao na jedan od zapadnih dijalekata ruskog jezika.

Jekaterina Jakuškina iz Rusije izdvojila je iz Vukovog "Rječnika" grupu reči, koje su ušle u projekat stvaranja "Opšteslovenskog lingvističkog atlasa" u kome se prati kako se pojedine zajedničke reči rasprostiru u slovenskim jezicima i narodima i kako se menja njihovo značenje.

Jedan od pratećih programa kongresa bila je i izložba "Srpska leksikografija od Vuka do danas", autora prof. dr Rajne Dragićević i dr Nenada Ivanovića. Profesorka Dragićević je istakla da je jedan od glavnih ciljeva izložbe obeležavanje velikog jubileja, 200 godina od objavljivanja prvog izdanja "Srpskog rječnika" Vuka Stefanovića Karadžića.

Nastavak na Vesti-online.com...