Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jul.2024, 13:40
Vreline ne prijaju ni zmijama (AUDIO)
Poslednjih dana mediji su puni natpisa o sve češćoj pojavi zmija na mestima gde ih do sada nismo viđali - u zgradama, dvorištima, podrumima, kućama... Da li su se namnožile te je ovaj period godine uobičajen za masovniju pojavu ovih gmizavaca, ili i na to ipak utiču ovako visoke temperature?
Prema rečima profesorke Olivere Bjelić Čabrilo sa Prirodno-matematičkog fakulteta, zmija ima i uvek ih je bilo, a uprkos svim pričama da su opasne, da napadaju ljude, one >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne vole da se sretnu sa nama, one se nas boje više nego mi njih i zato se kriju.
Međutim, ove vreline nikom ne prijaju, pa ni njima. One imaju temperaturu blisku spoljašnoj kada miruju, a kada su aktivnije, temperatura im raste. Poznato je da s početkom proleća gmizavci izlaze na sunce da se sunčaju kako bi podigli temeperaturu, ali i oni imaju svoje granice. Ovo su ekstremno visoke temperature, kako za ljude, tako i za njih, i one mogu da naštete i njihovim organizmima, mogu čak da uginu. Zbog vrućina zmije su sada u potrazi za skloništima.
Profesorka Bjelić Čabrilo dodaje da ljudi imaju predrasude o ovim gmizavcima i ne vole ih. Strah postoji, ali one su jako korisne za ekosistem i važna su karika u lancu ishrane.
Na području Vojvodine žive uglavnom neotrovne zmije - smukovi, belouške, ribarice, neotrovne šarke. Ljudi čim vide da je zmija šarena, misle da je otrovnica, ali nije, kaže Olivera Bjelić Čabrilo. Cik-cak šara i svetlija boja je karakteristična za otrovnice, dok su neotrovne zmije u većini slučajeva jednobojne ili imaju neke sitne šare, uglavnom su sivkaste ili maslinasto-zelene boje. Neotrovne zmije prepoznaćemo po tome što su elegantne i duge. Smuk može biti dug i do 2 metra i uvek će se pre skloniti nego napasti čoveka. Otrovne zmije imaju uglavnom kratko i zdepasto telo koje može biti dužine do 70 cm, u retkim slučajevima može biti i do metra. Čak i otrovnice ponekad imaju taj suvi ujed, kada ne ispuste otrov, nego nas samo upozoravaju. U našoj zemlji prisutne su tri otrovnice, a na samo nekoliko lokaliteta u Vojvodini, mada retko, možemo sresti otrovnicu, dodaje Olivera Bjelić Čabrilo.
To što ovih tropskih dana možemo češće sresti zmiju nego inače ne znači da su se one prenamnožile, nego su i za njih ove visoke temperature neuobičajne, te pokušavaju da nađu zaklon. U slučaju da naiđemo na zmiju, najbolje je da reagujemo trezveno, da je zaobiđemo i da izbegnemo direktan kontakt. Ukoliko smo u prirodi, treba da se sklonimo, jer to je njeno stanište. Zaobiđite je ukoliko je sretnete i u gradu ili je nekim štapom pomerite u stranu, ali pre svega da biste zaštitili zmiju. Na taj način ćemo smanjiti rizik od neželjenih susreta i eventualnog ujeda. U slučaju ujeda potrebno je da se obratimo lekaru, savetuje naša sagovornica.
Ukoliko zmiju zateknete u dvorištu, kući, podrumu i slično, nemojte je ubijati, jer su one veoma korisne životinje, zakonom zaštićene. Najbolje je pozvati Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ili ZOO higijenu, koji će je odneti na bezbedno mesto.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
