Izvor: Blic, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozovi i bioskopi
Već se jednom desilo, onih devedesetih: u Beogradu je radilo više pozorišta nego bioskopa. Treba li reći da razlog tome nije što je glavni grad preplavljen teatrima - dapače, ima ih nedovoljno - nego to što su beogradski bioskopi na nekakvom tenderu koji će ih, sva je prilika, pretvoriti u ono što već jesu legendarna „Drina" ili zemunski „Central".
Nekako u isto vreme, čuje se da sa malim izuzecima železničkih pruga koje idu ka drugim državama, velika većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lokalnih može biti ukinuta sa razloga nerentabilnosti. Lokalne pruge, naime, u istom su očajnom stanju kao i prestonički - i ne samo prestonički - bioskopi. Razlika je samo u tome što se bioskopske dvorane nalaze u središtima gradova, pa lako mogu postati tržni centri, a pruge premrežuju polja i doline, i niko ih neće. Veza između železnice i kinematografije, inače, stara je koliko i potonja ljudska delatnost. Prvi film, setimo se, zvao se „Ulazak voza u stanicu". I, osim toga, putovanje vozom ima nešto od kinestetičkog efekta: gledajući kroz prozore/ekrane, putnik postaje gledalac jednog filma punog nehotično poetičnih scena, neobičnih pejsaža, i neprestanog kretanja. A kretanje je osnova filma.
Veliki srpski reditelj Živojin Pavlović, recimo, snimio je dvadesetak filmova. Valjda samo u jednom nema vozova. Kada ne bude bilo bioskopa i železnice, filmovi Žike Pavlovića, ukoliko ih bude bilo na raznim elektronskim formatima, biće posve nerazumljivi.
Onoj deci koja to još nisu iskusila valja hitno organizovati kakvo putovanje vozom, makar do Šida: nema lepšeg načina kretanja od vožnje vozom. Kao što nema lepšeg izlaska od sedenja u zamračenoj dvorani i gledanja treptavih slika na belom platnu, držeći za ruku dragu osobu.
Ako nestane bioskopa i vozova, ostaće samo splavovi i automobili. A to je tako provincijalno.
