Izvor: Blic, 15.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozači izbegavajte istočnu Srbiju
Vozači izbegavajte istočnu Srbiju
Pola sata sam čekao da se mimoiđem sa kolonom automobila koja se kretala ka Rajačkim pivnicama - kaže ljutito jedan kamiondžija. Kune se da će, po cenu otkaza, ubuduće odbiti svako putovanje Timočkom magistralom. Na drugom kraju Srbije, jedan Kruševljanin moraće da neplanirano potroši bar 3.000 dinara. Na raskopanom putu ka Aleksandrovcu oštetio je trap i točak svog automobila.
Asfaltni kolovozi na većini domaćih puteva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izgrađeni su u od 1962. do 1985. Na mnogim pravcima asfalt je položen preko postojećeg tucanika. Vreme je uradilo svoje. Skoro 30 odsto magistralnih i regionalnih puteva zahteva hitnu i temeljnu rekonstrukciju. U gotovo celoj istočnoj i južnoj Srbiji, u regionima Kragujevca, Loznice i Šapca, nije retkost da na putevima naletite na seriju udarnih rupa.
- U Srbiji ima regionalnih puteva koji su toliko loši da bukvalno više ne vrede, niti se mogu zakrpiti. Pripremljeni su projekti za Bojnik i Lebane. U delovima Mačve i kolubarskog kraja počeli smo radove. Sređuje se i region Ljubovije - kaže za 'Blic' Branko Jocić, direktor JP 'Putevi Srbije'.
Dodatni problem putarima predstavlja i nestabilno vreme. Na putevima trenutno ima oko 430 mesta sa odronima i klizištima. Preko 340 su još aktivna klizišta. Kako kažu u JP 'Putevi Srbije', za njihovusanaciju potrebno je oko tri i po milijarde dinara.
- Najteže nam je kada neki pravac zakrpimo i ne prođe ni mesec dana a rupe se pojave - žali se jedan putar i dodaje:
- Putevi se krpe tamponskim materijalom. Kiša ga lako spira, pa je efekat privremenih intervencija slab.
U Ministarstvu za kapitalne investicije, ali i JP 'Putevi Srbije' kažu da se sređivanje puteva po Srbiji praktično svodi samo na manje intervencije, saniranje udarnih rupa, obnovu signalizacije i uklanjanje rastinja i trave. Objašnjavaju da je uzrok tome restriktivan budžet.
- Imamo oko 300 miliona evra za celu godinu. Od toga, čak 65 odsto ide na otplatu dugova. Za godišnja ulaganja neophodno je od 10 do 12 odsto od ukupne vrednosti putne mreže koja je, prema našim procenama, oko 17 milijardi dolara. Računica, dakle, pokazuje da para nikad dosta - kaže za 'Blic' Branimir Ujdur, pomoćnik u Ministarstvu za kapitalne investicije, zadužen za puteve. Ujdur ocenjuje da bezbednost ipak nije ugrožena. Priznaje da stanje na putevima nije zadovoljavajuće, ali i veruje da će i taj problem 'morati ubrzano da se rešava'.
- Nas teraju okolne zemlje i mi moramo da preduzmemo hitne korake da što pre sredimo putnu mrežu. Hitna je deonica Horgoš-Beograd-Požega, koju bismo morali da završimo u narednih sedam godina. Potom obaveza je, a i teraju nas Rumuni i Bugari da završimo Niš-Dimitrovgrad - kaže Ujdur.
U međuvremenu, kako tvrde u JP 'Putevi Srbije', u aprilu je krenula velika akcija sređivanje udarnih rupa na magistralnim i regionalnim putevima. Saopštavaju da je do sada oko 80 odsto posla urađeno.
Željka Jevtić
