Izvor: Večernje novosti, 28.Jul.2016, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Kapljica od koje srce zatreperi

“Ugarska vodica”, prvi evropski parfem na bazi alkohola, bila dostupna otmenijim damama i na našim prostorima. Kraljica Eržebet parfemom zavela kralja Poljske STRUNE našeg srca pre će zatitrati od mirisa nego od zvukova i slika... Početkom 20. veka, kada je ova misao sinula engleskom književniku i nobelovcu Radjardu Kiplingu, ženska strana sveta već odavno je bila naparfemisana. Tek sredinom prošlog stoleća pojavili su se i muški parfemi. Parfem (latinski per >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << fume, što znači “dim”) nezaobilazan je detalj, tačka na “i” ličnog stila. Osim što je lep miris stvar elegancije i higijene, dve-tri kapi tog čarobnog “začina”, veruje se, pojačavaju želju i strast koja lebdi između žene i muškarca. Magičnom glamuru u bočicama nisu odolevale ni dame iz naših krajeva. Viđenijim Novosađankama u početku je najbliža bila “ugarska vodica”, prvi evropski parfem baziran na alkoholu. Vodicu je 1370. godine jedan isposnik smućkao za ostarelu mađarsku kraljicu Eržebet. Obećao je da će je time ulepšati i vratiti joj večnu mladost. Kraljica je, kaže legenda, ubrzo zavela kralja Poljske. Čudesni miris nastao je kombinacijom svežeg ruzmarina, majčine dušice i alkohola. Docnije varijacije “vodice” pak, sadržale su lavandu, metvicu, kadulju, mažuran, kostus, narandžin cvet i limun. Novosadske dame bile su privržene mirisu lavande. Da opojni oblak parfema nije zaobišao ni naše krajeve, svedočilo je oko 2.000 bočica izloženih pre nekoliko meseci u Muzeju grada Novog Sada, a sadržale su originalne primerke i replike mirisnih bočica od rimskog perioda, pa sve do najnovijih dizajniranih primeraka. - Posebno su zanimljive parfemske bočice kneza Pavla, koje je muzeju ustupila princeza Jelisaveta Karađorđević - ističe kustos istoričar Olja Maglovski. - Prikazali smo publici i princezin parfem “daum”, dar jordanske kraljice Ranije. Umetnost pravljenja parfema datira od pre nove ere. Produkt je starog Egipta, Mesopotamije, Rima, Grčke... Arabljani su prvi počeli proizvodnju mirisa koja se u tehnološkom smislu može uporediti sa načinom mešanja savremenih parfema. Proces ekstrakcije ulja iz cvetova, listova i drugih delova biljaka destilacijom, koji su otkrili Persijanci, razvio je čuveni hemičar i lekar Avicena. Njemu se pripisuje otkriće ružine vodice. Koristio je alkohol da izdvoji esencijalna ulja iz cvetova. Po zapovesti Luja 15. ceo dvor morao je da miriše, ali Pariz je tek u 19. veku postao “postojbina” parfema i toaletnih voda. Zlobnici kažu da se tadašnje plemstvo češće mirisalo nego što se kupalo. Engleska kraljica Elizabeta Prva zahtevala je da sva javna mesta budu namirisana, dok je i sama bila pobornik korišćenja najkvalitetnijih mirisnih nota. Mirisi su docnije obogaćeni notama kakaa i vanile. U drugoj polovini 19. veka počele su da niču moderne parfimerije. Glavni sastojci tadašnjih parfema bila su biljna ulja, a neretko i materije životinjskog porekla. Savremeni parfem u suštini je mirisno ulje, koje se dobija od latica i pupoljaka raznih cvetova, listova ili korena, te probranih materija životinjskog porekla. Sirovine životinjskog porekla su izuzetno skupe jer se dobijaju iz žlezda raznih životinja: kastoreum - iz trbušnih žlezda dabra, mošus - osušeni sekret iz trbušnih žlezda jelena, ambergris - iz intestinalnog trakta kitova, a cibet se izdvaja iz folikula žlezda mačke. Intenzitet mirisa određuje odnos alkohola i ulja. Najveći procenat ulja sadrže najskuplji parfemi. Blaže po ceni i intenzitetu su parfemske, toaletne i kolonske vode. Mada se opsesivnost parfemima kroz istoriju prvenstveno pripisivala ženama, danas ona gotovo jednako važi i za pripadnike muškog pola. Davno je to bilo kada je muškarac mirisao samo na kolonjsku vodu posle brijanja, a žene tim mirisom bile očarane. Savremeni muškarac žudi za mirisom koji će iza njega ostavljati trag mačizma, uspeha i moći. Uprkos čudesno dugoj istoriji parfema, i danas je aktuelno pitanje koje je sredinom prošlog veka legendarnoj Koko Šanel postavila jedna mlada žena: - Na koji deo tela da stavim parfem? - pitala je jednom mlada dama legendarnu Koko Šanel. - Tamo gde želiš da te voljena osoba poljubi - odgovorila je modna kreatorka, koja je prva u istoriji dizajnirala parfem sa svojim imenom, glasoviti “šanel 5”. RIMLjANI PARFEMISALI ŽIVOTINjE I PTICE NAJVEĆA sofisticiranost u izradi parfema pripisuje se Rimljanima. Svoje telo mirisali su bezbroj puta tokom dana, a parfemisali su i životinje. U vreme najveće imperije, povodom bogatih slavlja i bahanalija, Rimljani su parfemima natapali čak i krila ptica, koje bi zatim puštali iz kaveza da lete po prostoriji u kojoj se obeduje. Lep miris, verovali su, podsticao je apetit. PARFEMDžIJA IZ “ZOE” U ZMAJ JOVINOJ U KNjIZI “Prvi u Srbiji”, priređivač Zoran Panevski zabeležio je da je novosadska parfimerija “Zoa” u Zmaj Jovinoj ulici priredila 1922. godine prvi izbor lepote. Trajalo je to mesec dana - od 15. januara do 15. februara. Birala se najlepša udata žena ili devojka, ali i muškarac. Svaki kupac parfema dobijao je po jedan glasački listić, koji bi popunio imenom Novosađanke ili Novosađanina, čija mu je lepota po ukusu. Kuponi su ubacivani u sanduče ispred parfimerije. Popunjena su 11.453 listića, a dnevna štampa redovno je obaveštavala čitaoce o kretanju glasova. Najviše glasova dobili su Dora Dunđerski, supruga veleposednika dr Gedeona Dunđerskog. Među muškarcima, najbolje je prošao glumac Vitomir Bogić.

Nastavak na Večernje novosti...