Izvor: TvojPortal.com, 13.Sep.2011, 19:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođani pišu amandmane

/dnevnik.rs/ Iako je Vlada Srbije juče utvrdila predlog zakona o javnoj svojini, u vladajućoj koaliciji ipak ne postoji saglasnost o njegovim rešenjima, pre svega onim koja se odnose na vraćanje imovine AP Vojvodini.


Uz Savez vojvođanskih Mađara koji je najavio brojne amandmane jer smatra da se predloženim zakonom omogućava tek parcijalno vraćanje imovine i APV i lokalnim samoupravama, zbog čega su uslovili podršku zakonu njihovim prihvatnjem, i Liga socijaldemokrata >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Vojvodine priprema amandmane kojima će tražiti da se Vojvodini vrate i veliki sistemi, među kojima su putevi, železnica, elektromreža, pošta, lutrija...
U Pokrajinskoj vladi, koja je takođe utvrdila predloge za dopunu nacrta zakona o javnoj svojini, juče nismo mogli da dobijemo komentar na predlog zakona koji je utvrdila Republička vlada. Sekretar Skupštine Vojvodine Milorad Gašić, koji je zadužen za komukaciju s republičkim organima radi usaglašavanja zakonskog teksta, rekao nam je da tokom jučerašnjeg dana nije dobio konačan predlog zakona.
– Imali smo usaglašavanja tokom prethodnih dana, ali konačan predlog nisam video – rekao je Gašić, koji zbog toga nije mogao da nam kaže da li su, i u kojoj meri, u Nemanjinoj 11 prihvaćene sugestije iz Banovine.
Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, koji je, inače, bio na čelu radne grupe za pripremu ovog propisa, izjavio je našem listu da u predlog zakona nisu uvršćene primedbe te stranke o vraćanju velikih sistema Vojvodini. On je najavio da će Liga zato podneti amandmane, ali nije mogao da kaže da li će njima usloviti i podršku zakonu.
– O tome da li ćemo glasati za ovaj zakon odluku će doneti Glavni odbor LSV-a nakon skupštinske rasprave – rekao je Kostreš. – Mi smo i očekivali da će se ovo pitanje prelamati u samom finišu, tako da nas nije iznenadilo to što nije uvršćen zahtev LSV-a o vraćanju velikih sistema Vojvodini. Ipak ćemo na tome insistirati i podnećemo amandmane, te pokušati zajedno s drugim strankama da se izborimo za to da Vojvodina dobije ono što joj pripada.
Na pitanje da li je između LSV-a i SVM-a bilo dogovora o zajedničkom nastupu prilikom rasprave o zakonu u republičkom parlamentu, Kostreš je kazao da nije bilo direktnih razgovora. On je, međutim, dodao da „očigledno postoji saglasnost između LSV-a i SVM-a, ali i Pokrajinskog odbora DS-a, o zahtevu da Vojvodini pripadnu regionalni putevi i železnica, odnosno o predlogu vojvođanske vlade za dopunu nacrta zakona o javnoj svojini„.
– Mislim da se svi mi slažemo o predlogu koji je utvrdila Pokrajinska vlada. To su, inače, minimalni zahtevi i uveren sam u to da nema nikakvog razloga da ih Vlada Srbije ne prihvati. Nadam se i da od tih zahteva neće odustati ni u samoj pokrajinskoj administraciji, kao što je to bilo prilikom usvajanja Statuta, kad je reč o pitanjima glavnog grada, VANU i nekih drugih, što je onda predsednik Lige Nenad Čanak morao da ’pegla’ u razgovoru s premijerom Srbije – rekao je Kostreš.
Inače, nakon utvrđivanja zakonskog predloga vicepremijer Božidar Đelić ocenio je da će zakon o javnoj svojini dovesti do efikasnijeg i bržeg načina odlučivanja i veće odgovornosti lokalne samouprave, kao i da će to ojačati kapacitet zemlje.
On je kazao da je u konačnom predlogu ukinut prelazni period od pet godina tokom kojeg je lokalne samouprave i pokrajine trebalo da traže saglasnost Republike da uđu u javno-privatno partnerstvo gde bi bili manjinski partneri, navodeći da je ta izmena u odnosu na rešenja iz nacrta zakona učinjena „da bi se ojačao duh decentralizacije i čelnici lokalnih samouprava preuzeli odgovornost nad svojim odlukama„. Naveo je i da je uloga opštinskog i pokrajinskog javnog pravobranioca izjednačena s republičkim.
Po njegovim rečima, predlogom zakona utvrđeno je i da su sve vode i mineralne sirovine prirodna bogatstva, koja se ne mogu prodati ali se mogu izdavati u koncesije, odnosno zakup. Dodao je i da su mreže komunalnih usluga prepoznate kao prirodni monopol i da su izuzete iz vlasništva javnih komunalnih preduzeća. Đelić je kazao da je predlogom zakona o javnoj svojini omogućeno da privatne firme koje grade sopstvene mreže tog tipa (komunalne i druge) za sopstvene potrebe budu njihovi vlasnici. Saopštio je i da će biti ukinut prelazni rok od godinu dana za upis svojine opštine i autonomne pokrajine nakon kojeg bi Republika Srbija postajala trajni vlasnik.
– Sada je utvrđen rok tri godine nakon kojeg se u svojinu upisuje Republika Srbija s postojećim korisnikom, ali s dodatnim rokom od sedam godina za upis opštine ili Pokrajine, posle kojeg se definitivno kao vlasnik upisuje Republika – rekao je on.
– Predlogom zakona je predviđeno da javna preduzeća, da bi mogla nesmetano funkcionisati, imaju prelazni period od dve godine u kojem moraju da se upišu u svojinu uz saglasnost osnivača – kazao je Đelić.
On je, međutim, poručio da će „Železnice Srbije„ i Elektroprivreda Srbije morati da objasne vladi i građanima koja imovina im je potrebna, i za šta, ističući da ta preduzeća neće moći automatski da upišu svu svojinu.
– Ubeđen sam u to da će se na taj način obezbediti značajna imovina za korisnije namene – smatra Đelić.
Dodao je da je obezbeđno da javna preduzeća imaju svojinu na građevinskom zemljištu koje će im osnivač uneti kao kapital, ali i stroga procedura prema kojoj se to zemljište može otuđiti ili dati u dugoročni zakup uz prethodnu saglasnost osnivača.
Predlogom zakona o javnoj svojini zadovoljni su u Ujedinjenim regionima Srbije. Iz te stranke juče je saopšteno da će usvajanje ovog akta biti jedan od najvažnijih koraka ka punoj decentralizaciji Srbije. U saopštenju URS-a navodi se i da je ovim započeta realizacija druge od tri ključne tačke iz peticije te stranke za decentralizaciju zemlje, uz podsećanje na to da je više od pola miliona građana podržalo njen zahtev da se imovina vrati gradovima i opštinama, među kojima su bile i izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje su usvojene u junu. URS je poručio i da će pažljivo pratiti primenu tih zakona u praksi jer građani žele istinsku decentralizaciju, a ne formalnu.
B. D. Savić
Sudbina zajedničkih ulaganja
Đelić je juče ocenio da se Predlogom zakona favorizuje zajedničko ulaganje raznih nivoa vlasti u infrastrukturne objekte tako što će svakome od njih biti obezbeđeni prihodi i pravo korišćenja u skladu s uloženim novcem. Đelić je naveo i da je predviđen prelazni rok od deset godina za besplatno korišćenje prostorija u zgradama opština, grada ili Pokrajine koje sada koriste republičke institucije, ali „s idejom da se ta situacija razreši i ranije”.

politikaSrbijapoliticariamandmanizakon o javnoj svojinivojvodjani

Nastavak na TvojPortal.com...