Izvor: B92, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vojska traga za optuženicima"
Beograd, Berlin -- Vojska Srbije, u okviru redovnih aktivnosti, svakodnevno obavlja nenajavljene kontrole objekata u potrazi za haškim optuženicima.
To je juče rečeno za B92 u Ministarstvu odbrane nakon pretresa kasarni u Pančevu i Zrenjaninu. "U poslednjih nekoliko meseci takve akcije se izvode skoro svakodnevno", naveli su u Ministarstvu, ne želeći da iznose detalje.
Glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte juče je izjavila za Špigl da je 80 odsto sigurna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će Ratko Mladić biti uhapšen do kraja godine.
A šefovi diplomatija Evropske unije ponovo su se saglasili da je Srbija važna država za stabilnost Balkana i da je zato korisno da što pre bude parafiran Sporazum o pridruženju Srbija-EU, preneli su Beti izvori sa zasedanja šefova država ili vlada EU u Lisabonu, ističući da šefovi diplomatija EU ponovo predočili nužnost da vlasti u Beogradu što pre pruže dokaze o punoj saradnji s Haškim tribunalom.
Ministri EU su razmotrili ključne svetske teme i zaključili da je od značaja i da Srbija ima konstruktivan stav u pregovorima sa albanskom stranom o budućem statusu Kosova.
"Službe usredsređene na begunce"
Predsednik Akcionog tima za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da je 60 odsto kapaciteta službi bezbednosti i drugih državnih organa posvećeno i usredsređeno na pitanja hapšenja haških begunaca.
Odgovarajući na pitanje da li je Ratko Mladić u Srbiji, Ljajić je rekao "šta god da kažem, lupiću". "Ne mislim da lupam, ali ako kažem da nije u Srbiji, morao bih reći gde je, a ako kažem da je u Srbiji, u ovom momentu niko ne poseduje tu informaciju", pojasnio je Ljajić u pauzi konferencije posvećene unapređenju socijalnog dijaloga.
"Ne možete nikada predvideti kada će i da li će biti rezultata. Iskustvo nas uči da moramo biti oprezni u davanju izjava i obećanja i ono što smo mogli da čujemo u Briselu je da je razlog nepoverenja upravo što su ranije evropski zvaničnici dobijali obećanja koja nisu ispunjena", kaže on.
"Moram da naglasim da je raspisivanje novčane nagrade naišlo na odličan priojem kod svih u Briselu, da je to demonstracija jasne političke volje i odlučnosti da obaveze prema Hagu budu ispunjene", kaže Ljajić.
Rasim Ljajić negirao je da je pretraga kasarni predstava za Karlu del Ponte. "Jučerašnje akcije nisu nikakva predstava, to je deo redovnih operativnih aktivnosti", kaže on.
"Mi smo u poslednjih šest meseci izvršili pretrese u 160 različitih objekata, civilnih i vojnih, i to ćemo nastaviti. Nećemo nikada saopštavati i navoditi detalje tih aktivnosti jer nas ne interesuju predstave, nas interesuju rezultati. Ako nema rezultata ne vredi saopštavati da se neka akcija i odvijala", kaže on.
On je, pred dolazak Karle del Ponte u Srbiju i u iščekivanju njenog izveštaja, rekao da Srbija tu šansu ne sme propustiti.
"Očekujem da će izveštaj biti pozitivniji od prethodnog i da ćemo parafitrati Sporazum o stabilizaciji i pridruženju i tako imati dovoljno vremena da do kraja godine uverimo zvaničnike u Briselu i Haški tribunal u svoje namere", rekao je Ljajić novinarima u beogradskom hotelu "Slavija".
On je kazao da se pojavio problem pristupa arhivima Bezbednosno-informatrivne agencije, u smislu da se "ne može dozvoliti neograničen, potpun pristup i da se iz njih izvlači šta god se hoće".
Stojadinović: Alibi-akcije
Vojni komentator Politike Ljubodrag Stojadinović kaže za B92 da je teško poverovati da je bilo ko mogao dostaviti Vojsci informaciju da se Ratko Mladić nalazi u Pančevu.
"Imali smo jednu sličnu raciju koja je bila javna, u vojnom hotelu u Deligradskoj ulici, i naravno, ni tamo nije pronađen Mladić. Ne znam da li je u pitanju popravljanje imidža ili je u pitanju slučajni izbor objekata gde vojska nešto traži, ali ne verujem u delotvornost takvih akcija", kaže Stojadinović.
"Čelnici vojske i Ministarstva odbrane izgleda ne veruju svim svojim ljudima. Oni su pri javnim nastupima sigurni da Mladića nema nigde u vojnim objektima, a opet to verovanje proveravaju na ovakav način koji nije dao opipljive rezultate", navodi on.
"Pretpostavljam da se ipak radi o nekim alibi-akcijama, 'evo, mi radimo sve što treba, a njega nema, a čim nam bude dostupan, mi ćemo ga uhapsiti'. To je obrazloženje koje traje već nekoliko godina", kaže on.
LDP: Usvojiti deklaracije
Liberalno-demokratska partija zatražila je od Skupštine Srbije da po hitnom postupku usvoji dve deklaracije, kojima bi iskazala političku volju za ispunjavanje međunarodnih obaveza, osudila ratne zločine i pokrenula pitanje odgovornosti za neispunjavanje obaveza.
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović rekao je, na konferenciji za novinare, da se predloženim dokumentima pokreće se pitanje odgovornosti ključnih ljudi u službama bezbednosti i nadležnim ministarstvima zbog neispunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu, "jer se ne može poručiti Briselu da haški begunci nisu uhapšeni, a da za to niko nije odgovoran".
LDP će, zato, pokrenuti raspravu o odgovornosti ministra policije Dragana Jočića i direktora BIA Radeta Bulatovića i zatražiti da budu smenjeni zbog neispunjavanja međunarodnih obaveza, rekao je Jovanović.
Dodao je da bi i taj gest doprineo argumentaciji međunarodne zajednice da parafira Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji.
LDP je danas predao Skupštini Srbije predloge za usvajanje deklaracije o prihvatanju novog sistema vrednosti, opredeljenosti Srbije za evropske integracije i obavezi kažnjavanja odgovornih za ratne zločine i deklaracije o obavezi gonjenja i kažnjavanja odgovornih za ratne zločine i očekuje da se odmah povede rasprava o njima, kazao je Jovanović.
"2001. nije bilo volje za hapšenje Mladića"
Bivši šef Državne bezbednosti Srbije Goran Petrović tvrdi za frankfurtske Vesti da 2001. godine nije bilo političke volje da se uhapsi general Ratko Mladić.
On je ovim demantovao pisanje Florans Artman, nekadašnje portparolke glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, koja navodi da je Zoran Đinđić predlagao da u "paketu" sa Slobodanom Miloševićem izruči i generala Mladića".
Goran Petrović tvrdi da Državna bezbednost Srbije tada nije dobila nikakvo naređenje da uz Slobodana Miloševića, krajem marta 2001. godine, uhapsi i generala Mladića.
"U periodu kada je hapšen Milošević nismo imali apsolutno nikakav zadatak da 'o istom trošku' uhapsimo i isporučimo Hagu Ratka Mladića", navodi on.
"Mi smo uredno pratili aktivnosti ovog generala i o tome podnosili izveštaje i informacije premijeru Đinđiću, ali nikada nismo dobili nalog da ga uhapsimo. Kada sam ga u nekoliko navrata pitao šta da radimo u slučaju 'Mladić', dobijao bih odgovor: 'Pustite to, ne mešajte se...'", rekao je Petrović.
On je rekao da je u razgovoru sa premijerom Đinđićem shvatio da je pitanje Mladića stavljeno na državni nivo i da je imalo isključive veze sa dogovorima na relaciji premijer Srbije - predsednik SR Jugoslavije.
.jpg)
