Izvor: Blic, 25.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast bi da nas ubedi da nam je dobro
Protivrečnost izlaska iz krize - Sve je očitije da izlazak iz krize nema isto značenje za državu i građane. Država izlazak iz krize najčešće dovodi u vezu s uravnoteženim budžetom, odsustvom ili bar smanjenjem deficita, fiskalnim merama, makar malim povećanjem proizvodnje, sa svime, dakle, što se može izraziti brojevima i procentima.
Nevolja je u tome što građani za izlazak iz krize imaju bitno drugačija, ne samo jednostavnija, već i shvatljivija merila. Nezavisno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od tabela i grafikona, za njih će jedino biti važno da li im je bolje ili makar snošljivije. Mogu li, drugim rečima, lakše da dođu do posla? Da li za svoj novac kupuju manje ili više robe? Koliko su smanjene dažbine i takse, kao i drugi nameti.
Sve dok se u to ne uvere na osnovu ličnog iskustva, nikakve zvanične statistike neće ih preobratiti u optimiste. Ma koliko to paradoksalno zvučalo, moguće je, otuda, da je država izašla iz krize a da su građani do grla i dalje u njoj.
Utilitarizam partija - Od političkih partija se ne može očekivati da se nimalo ne menjaju. Da ostanu iste kao i dana kada su osnovane. I one su, što reče jedan od njihovih vođa, živi organizam, što će reći da se razvija i širi ili trpi uticaje. Tako je, najzad, svuda u svetu, pa ni ovde ne može biti drugačije. Nije, prema tome, nimalo neobično što i naši „živi organizmi" prolaze kroz promene, ali je sasvim neobično da su one toliko izražene da dovode do gubljenja ranijeg identiteta.
Svedoci smo tako da su partije, koje su bile protiv Evrope, sada njeni veliki pobornici. Da su, nastojeći da svoja nova uverenja učine što verodostojnijim, promenile ne samo programske ciljeve, već i spoljna obeležja i, na kraju, retoriku. .
