Izvor: TvojPortal.com, 01.Sep.2011, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnici se smenjuju, a boljitka nema
Dnevnik.rs SONTA: Pedeset zaposlenih u sonćanskoj tekstilnoj firmi „Apo fešn sistemu” D.O.O. zatražilo je pomoć lokalne samouprave u komunikaciji sa poslodavcem i zaštitu, kako su istakli, elementarnih ljudskih i radničkih prava, zbog čega je i održan sastanak u prostoriajama Mesne zajednice za čelnikom apatinske opštine dr Živoradom Smiljanićem.
Nesporazum je kulminirao u poslednjih mesec dana, kada su radnice, iritirane velikim kašnjenjem isplate zarada, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << odbile da rade prekovremeno. Međutim, predsedniku opštine se obratila i naslednica preminulog poslodavca, žaleći se na postupak radnika, pa je Smiljanić posetio Sontu kako bi se, na licu mesta, informisao o događajima u pogonu, jednom od retkih koji radi u ovom naseljenom mestu apatinske opštine.
Nekadašnji pogon novosadskog „Noviteta”, „Apo fešn sistem” jedan je od retkih u tekstilnoj grani koji je izdržao sve nedaće, pre svega zahvaljujući požrtvovanju zaposlenih. U nekoliko preprodaja firma je menjala ime, ali ne i mašine, niti su poboljšani katastrofalno loši radni uslovi. Nakon smrti poslednjeg vlasnika Siniše Božanića, za tekstilce su došli teški dani, jer kako ističu, naslednici pokojnog vlasnika sve su nemilosrdniji. U pogonu se radi 12 sati na dan, uvode se radne norme koje većina iskusnih radnica nije u stanju da ostvari, tako da su zarade daleko ispod statističkog proseka, čak i ispod minimalca.
U ovako mizernu zaradu uračunata je i naknada za topli obrok od samo 27 dinara po danu, regres se ne isplaćuje, a isplata zarada kasni. Iako je do 20. avgusta trebalo da bude isplaćena julska zarada, 29. avgusta „prošla“ je junska. Osim toga, kažu zaposleni, ona je u prosečnom iznosu najniža u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to što su u junu imali po sedamdesetak prekovremenih sati. Na ovakav najamnički odnos zaposleni su prinuđeni, jer je mnogim porodicama zarađeno u „Apo fešn sistemu” jedini prihod u kućnom budžetu.
- U godinama sam kad se više nitko neće otimati za mene, pa sam prinuđena da trpim ovo što u poslednje vreme preživljavamo. Na ovaj način samo se gomila nezadovoljstvo i strah u nama, jer ne znamo šta ćemo sutra. Ne smem ni pomisliti na mogućnost da ostanem bez posla. Kreditno smo zaduženi maksimalno, kuća mi je pod hipotekom i ostajanje bez bilo kakve zarade dovelo bi moju porodicu do katastrofe. Poslodavcima je to poznato, pa ovu situaciju bezočno koriste, kako bi, uz razne pritiske, ostvarili što veću dobit za sebe. S druge strane, ukoliko radnik postavi neko pitanje o pravima i obavezama na poslu, odgovor je u pravilu „ukoliko imate neki bolji izbor, slobodno uzmite radnu knjižicu”. Godinama smo radili i kad su drugi bili u štrajkovima, sve što želimo jesu malo ljudskiji uslovi rada i redovna isplata zarađenog, kako bismo podmirili svoje sve veće finansijske obaveze – kaže jedna od radnica, koja ne želi da joj se navede ime, ali ove reči pune gorčine, oslikavaju stav i ostalih radnika.
Na čitav niz problema u ovom nevelikom preduzeću ukazao je i sindikalni lider Goran Nemeti. On je dodao da novi vlasnici nisu doneli ni bolje mašine, niti su ulagali u objekat, tako da prokišnjava, u lošem stanju su elektroinstalacije, termo izolacije nema, pa je jasno u kakvim se uslovima radilo ovih dana kada je temperatura prelazila 35 stepeni. Većina mašina je s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošloga veka, a dosta je i neispravnih, pa postoji i rizik sa stanovišta bezbednosti radnika. Od zaposlenih se traži da na zastarelim mašinama postignu norme koje inače vrede za nove, automatizovane, pa je razumljivo što tu normu ne mogu ostvariti.
- Kako poslodavac stalno odbija potpisivanje kolektivnog ugovora, u rešavanju nagomilanih problema dobro bi nam došla svaka pomoć lokalne zajednice, zaključio je Nemeti.
Nakon što je saslušao radnike, predsednik apatinske opštine dr Živorad Smiljanić je istakao da pojedini poslodavci u ovom liberalnom kapitalizmu uzimaju sebi za pravo da traže od radnika da rade od jutra do večeri i da ih plate koliko hoće.
- Radnici „Apo fashion systema“ su iskusni i ne mogu verovati da imaju problema s radnim normama. Žao mi je što ingerencije lokalne samouprave nisu velike, ali nadam se da ćemo uspeti pomoći bar u smislu potpisivanja i priznavanja kolektivnog ugovora. Takođe,uz pomoć inspekcije pokušaćemo da se izrade novi normativi rada. Na taj način bi zaposleni mogli da ostvare realne zarade, što je i najbitnije za svakog radnika, rekao je Smiljanić. J. Prelčec
Neradnicima otkaz
U „Apo fešnu“ koji proizvodi modnu odeću, blejzere, pantalone, suknje i haljine, za probirljivo francusko tržište, sada su zaposlena 72 radnika, čije se plate, kako tvrdi rukovodstvo, kreću u rasponu od 10 do 40 hiljada dinara.
- Problem leži u delu radnika koji normu, koja postoji već deset godina, ne ispunjavanju ni 25 odsto. Reklamacije na kvalitet su sve češće. Prekovremeno se radi u punoj sezoni, kako bi se ugovorene količine robe za francusko tržište isporučile u rokovima. Van sezone, zbog prekovremenog rada, koji uvodimo upravo zbog nedovoljnog učinka u radno vreme, radnici dobijaju slobodne dane, koji im se plaćaju. Plata je isplaćena za jun, iduće nedelje će biti za jul - tvrdi zamenik direktora Robert Kapitanj, dodajući da istina nema kolektivnog ugovora, ali ima Parvilnika o radu, koji sadrži sve odredbe kao i ugovor.
Zbog nesmetanog odvijanja proizvodnje vlasnici „Apo fešna“, koji su u Francuskoj, najavljuju mere kojima će već od naredne nedelje, kada prođe kolektivni odmor, primeniti u ovoj firmi.
Do sada su za nekolicinu radnika izrečene mere pismenog i usmenog upozorenja. Ukoliko se disciplina ne uvede, teško je očekivati da će Francuzi tolerisati kašnjenja isporuke robe i loš kvalitet i bojim se da ne izgubimo tržište u toj zemlji - kaže Kapitanj, dodajući da će neradnici morati da budu sankcionisani, a primljeni novi ljudi sa Biroa za zapošljavanje. On još dodaje da je „Apo fešn“ među retkim tekstilnim firmama koji isplaćuju godišnji regres od 1.200 dinara i topli obrok.
privatizacijasonta
