Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasi ili Rumuni
Zaječar – Od početka raspada SFRJ, prvih godina poslednje decenije prošlog veka, počinju rasprave i sporenja i o "vlaškom pitanju". Ipak, nema još pravih naučnih odgovora o tome ko su, u stvari, Vlasi. Podeljena su mišljenja o njihovom poreklu, o tome koliko ih stvarno ima i da li su i koliko ekonomski, politički i kulturno obespravljeni. Umnožavaju se proizvoljna tumačenja lidera novoosnovanih političkih stranaka, naročito uoči izbora, a posebno je "zbunjujući" bio dvodnevni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Međunarodni simpozijum o Vlasima – Rumunima na Balkanu (za okruglim stolom o pravima nacionalnih manjina u Jugoslaviji, Rumuniji i Bugarskoj). Skup je održan u Zaječaru 6. i 7. aprila 2002. godine, neposredno uoči popisa stanovništva u SRJ.
Konačno, osnovan je i Nacionalni savet Vlaha (zvanično registrovan 31. jula ove godine), ali sporenja među liderima sedam vlaških stranaka u Boru, Zaječaru, Negotinu, Kučevu i Petrovcu na Mlavi ne prestaju. Otuda nema ni jedinstva u Nacionalnom savetu. Najžustrija su upravo sporenja o poreklu ove etničke zajednice i čestim manipulacijama u "tumačenju" ove teme. Još na pomenutom simpozijumu u Zaječaru (sazvale su ga nevladine organizacije Srbije, Rumunije i Bugarske, a među učesnicima je bio i jedan rumunski akademik) usvojen je zaključak da Vlasi naučno ne postoje. Postoje, navodno, samo Rumuni i Arumuni, a u pozdravnom telegramu ovom skupu Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, upozorila je da se "najozbiljnije ističe vlaški problem" i da bi lako moglo doći do "radikalizacije, etničke mobilizacije i sukoba".
Žuti leci i crkveni skandal
Ali, ma koliko da se trude, ni predstavnici najmaštovitijih stranaka i nevladinih organizacija ne mogu da ubede ovdašnji vlaški živalj da je on rumunskog porekla i da je zato navodno normalno da se u popisima stanovništva svaki Vlah izjasni kao Rumun. U agitaciji za ovakvo opredeljenje tribunima takvih stranaka zdušno su pomagali i emisari iz Rumunije, i oni zvanični, iz rumunske ambasade u Beogradu i Rumunske pravoslavne crkve iz Vršca. Kružili su masovno 2002. godine i žuti leci kojima su Vlasi pozivani da budu Rumuni.
Došlo je ubrzo i do međupravoslavnog crkvenog skandala kada je, 4. decembra 2004. godine, u negotinskom selu Malajnica episkop rumunske eparhije iz Vršca Danijel osveštao novopodignuti seoski hram, obavljajući obred na rumunskom jeziku. Oštro je reagovao vladika timočki Justin, pozivajući se na sporazum pravoslavnih crkava po kome se nepozvani ne mogu mešati u poslove druge eparhije. Umešali su se i lokalni političari iz Negotina koji su zatražili da se hram sruši, a zatim su rumunski zvaničnici, preko rumunskog Ministarstva kulture i vera, upozorili "srpske rušitelje" da ne ruše rumunski hram.
I pored nastojanja srpske države da pomogne u rešavanju položaja nacionalnih manjina, i posle osnivanja Nacionalnog saveta Vlaha, sporenja se nastavljaju. U zaječarskom mesečniku "Timočanin" (pod naslovom "Vapaj ugnjetenih ili vlaški ekstremizam") n a ovu temu upravo su se ovih dana oštro suočili dr Slavoljub Gacović, koji je pre šest godina osnovao nevladinu organizaciju Ariadnea filum (u prevodu sa rumunskog "Arijadnina nit"), Dragoslav Zajkesković, predsednik stranke Demokratska zajednica srbijanskih Vlaha, i Dimitrije Kračunović, predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije. Gacović je izjavio kako "pojedini Srbi i te kako ugnjetavaju njegove sunarodnike Rumune" (ne Vlahe). On je, veli, organizovao rasturanje 8.000 onih žutih letaka, uoči popisa 2000. godine, ali nije mnogo vredelo. Popisi su, veli Gacović, bili namešteni, pa se Vlasima (Rumunima) izjasnilo "samo" 46.000 stanovnika istočne Srbije. A njegovih sunarodnika, tvrdi on, u ovom kraju ima oko 350.000. I svi su oni Rumuni, bez obzira na što su se izjasnili kao Vlasi. Sa njegovim procenama očigledno se ne slaže Dimitrije Kračunović, koji kaže da u istočnoj Srbiji "nas Rumuna ima 740.000".
Zagonetne donacije
– Vlasi ne potiču od Rumuna, oni su autohtoni narod – kategoričan je Dragoslav Zajkesković. – Ideje koje propagiraju Dragomir Dragić (osnivač Foruma za kulturu Vlaha, 1992. godine) i Dimitrije Kračunović sputavaju Vlahe da razmišljaju kao svoj narod i teraju ih da prihvate Rumuniju kao zemlju maticu.
Zajkesković je optužio nevladine organizacije "koje navijaju za Rumune" da dobijaju novac iz Rumunije. Tvrdi kako je nedavno Ariadnea filum "od Rumunije dobila 70.000 evra radi očuvanja rumunskog jezika i rumunske kulture". Koji rumunski jezik, pita Zajkesković, toga ovde nema...
Suprotno Zajkeskoviću, Kračunović kaže:
– Mi smo Rumuni. Vlasi ne postoje. To je pogrdan naziv za nas. Kao kada Rome nazivate Cigani. A kada već govorimo o Ciganima, da kažem da oni imaju veća prava od nas.
Zvanična statistika je, ipak, neumoljiva. Ljubaznošću Milinke Milojević, zamenika načelnika Odeljenja Republičkog zavoda za statistiku u Zaječaru, zvanično smo obavešteni o tome koliko ima Vlaha i Rumuna u Timočkoj krajini prema popisu iz 2002. godine.
Zvanično, dakle, u četiri opštine Borskog okruga (Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo) živeo je tada 146.551 stanovnik, a među njima je bilo 16.449 Vlaha i 659 Rumuna. Te popisne godine susedni Zaječarski okrug (Zaječar, Boljevac, Knjaževac i Sokobanja) imao je 137.560 stanovnika. Među njima Vlaha je bilo 7.155, a Rumuna 309. Izvesno je, veli gospođa Milojević, da onih koji govore vlaškim jezikom ima i više, ali većina, po tradiciji, sebe smatra Srbima. Svako se, veli, slobodno opredeljuje, bez ikakvih pritisaka, decenijama, i tu nikakve agitacije mnogo ne pomažu. Bar za sada...
--------------------------------------------------------------------------
Nastavak rumunizacije
Da se proces rumunizacije timočkih Vlaha nastavlja – svedoče i dve najnovije provokacije, koje tradicionalne Vlahe i mnoge Timočane nimalo ne ostavljaju ravnodušnim. Najpre je 22. septembra ove godine, odlukom većine u Nacionalnom savetu Vlaha, a na žestoko protivljenje ostalih, doneta odluka da se ubuduće sve sednice ovog foruma održavaju samo na rumunskom književnom jeziku.
Timočka javnost zatečena je, takođe, nedavnim otvaranjem Centralnog biroa za istočnu Srbiju Zajednice Rumuna Srbije. Već pominjani "Timočanin" navodi kako je ova kancelarija, u Zaječaru, otvorena "poluilegalno". Šta će Vlasima kancelarija Zajednice Rumuna, otkuda tu opet ataše za kulturu ambasade Rumunije u Beogradu i zašto na taj "zagonetni skup", osim novinara lokalne televizije, nisu pozvani predstavnici iz svih ostalih medija.
[objavljeno: ]
.jpg)
