Izvor: B92, 09.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada ne može da spreči nezavisnost Kosova
- Teško je zamisliti da Kosovo neće biti nezavisno. Da li Srbija može to da spreči? Očigledno da oni koji su danas u Vladi misle da mogu. Očigledno da oni koji vode ključne opozicione stranke takođe veruju da mogu. Ako mene pitate, moje skromno mišljenje je da Srbija to ne može i da Srbija mora malo drugačije da se postavi, da kaže šta je njen interes i da ga konkretizuje - kaže u razgovoru za Danas Goran Svilanović, član Međunarodne komisije za Balkan koja je nedavno izašla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa planom o nezavisnosti Kosova u četiri faze koji je izazvao buru u srpskoj političkoj javnosti.
On kaže da za savetnike predsednika i premijera Srbije ovo nije nikakva tajna.
- Meni se čini da kada bi u Beogradu sazrela svest da će na kraju tog puta Kosovo u najmanju ruku biti izvan bilo kakve kontrole Beograda, a verovatno posebna država, da bi Beograd imao još aktivniju poziciju i mnogo konkretnih stvari koje bi trebalo staviti na sto i tada tražiti podršku. Siguran sam da bi je i dobio - objašnjava Svilanović.
Goran Svilanović rođen je u Gnjilanu, gde je živeo do svoje sedme godine. U maju će prvi put od 1998. otputovati tamo, a kada govori o svom emotivnom odnosu prema tom gradu kaže da je na Kosovu imao divno i bogato detinjstvo, ali i dodaje "mogu da pričam bajke o tome, ali to nema veze sa onim što je trenutno stanje tamo".
Bez EU ministri ne bi znali šta da rade
- Država koja dobar deo svog budžeta puni zahvaljujući kards programu Evropske unije, kao i bilateralnim programima pomoći teško da može do te mere da bude sigurna da upravlja svojim brodom oko ovako krupnih tema ukoliko nema njihovu saglasnost ili podršku - naglašava Svilanović.
On ističe da bi u Vladi sedela grupa ministara koja ne zna šta da radi ukoliko bi se Evropska unija sklonila kao perspektiva.
Razmišljajući o Kosovu kao političar ističe da je nacionalni interes da se Srbima koji žive u Pokrajini omogući da tamo i ostanu.
- Nacionalni interes je da se Srbima koji žive na Kosovu omogući da tamo ostanu, da se njihov kvalitet života podigne i to bez obzira kakav će status sutra biti. Da se razdvoji to kako oni žive i kako se osećaju od statusa. Interes broj dva je da oni koji su se odselili, kada se vidi koliko se kvalitet života menja, počnu da razmišljaju da li će se vratiti ili ne. Ako tako postavite problem imate celu paletu pitanja o kojima treba razgovarati - ističe Svilanović.
Zato on ima mnogo reči hvale za poziv predsednika Srbije Borisa Tadića predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi da se dijalog otvori.
Očekuje da će isti poziv predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uskoro uputiti predsedniku Vlade Kosova.
- Savet upućen Albancima na Kosovu iz nekih međunarodnih krugova bio je, sedite, čekajte, ni o čemu ne razgovarajte, kad - tad dobićete nezavisnost, jer ako budete ušli u razgovore moraćete nešto da date. Ako je taj savet tačan, onda on može da se primeni i na srpsku stranu, a to je - idite na razgovore, tražite razgovore, jer jedino kroz dijalog možete nešto da ostvarite. Ovako su vam ruke vezane i jedini način da utičete na nešto je da uđete u taj dijalog - kaže Svilanović.
Svilanović zvaničnicima predlaža da uđu otvoren razgovor koji ne treba da krene od stava nezavisnost da ili nezavisnost ne, već sa stavom "znamo da će možda na kraju razgovora rezultat biti taj koji vi želite, a to je nezavisnost, ali onda smo u procesu zajedno i mi imamo čitav niz uslova koje želimo da postavimo".
Tumačeći šta znači zvanična pozicija Vlade "više od autonomije, manje od nezavisnosti", Svilanović kaže da je to stav "u ovom trenutku nisam spreman ništa da dam" - i kaže da je to veoma tvrda pozicija.
- To jeste jedna legitimna pozicija, ali je mislim da je pogrešna, pre svega jer vreme ne radi za nas. Otvoreniji pristup razgovorima mogao bi da ubrza stvari i da donese više - ocenjuje Svilanović.
On istovremeno ima razumevanja za racio politike predsednika Vlade u kojoj on neće da rešava status dok se stanje na Kosovu ne popravi. - To zvuči logično i jeste logično, ali naše zajedničko iskustvo, i moje i njegovo, jeste da se za prethodnih pet godina ništa nije popravilo. Možda je vreme da promenimo pristup - konstatuje bivši ministar inostranih poslova.
- Ako ne uđete u pregovore o statusu možda nikada nećete uspeti da ispregovarate ovo što su interesi, a ima ih mnogo. Vlada je napravila program decentralizacije, to je jedna od tema od razgovora o kojima treba razgovarati. Kako da se u onim delovima gde Srbi žive naprave manje opštine koje bi Srbima omogućile da se osećaju kao većinska populacija u tim opštinama. To je jedna tema. Druga stvar koja bi trebalo da bude predmet razgovora jesu obrazovanje i zdravstvo, u kojoj meri Srbija utiče na obrazovni program, u kojoj meri Srbija utiče na zdravstvenu službu, pošto je to sada u jednoj meri deo sistema Srbije. U kojoj meri utiče suštinski i finansijski i da li plaća za to. Lokalna policija je nešto što će Beograd tražiti. Pravosuđe je mnogo komplikovanija stvar - kako učiniti da deo pravosudnog sistema Kosova bude poseban. Izvan ovoga je ogromno kulturno bogatstvo u crkvama i manastirima koji su tamo. Beograd bi mogao da traži eksteritorijalnost i ja verujem da bi u najamanju ruku naišao na razumevanje. Sutra, ako i kada, Kosovo bude u punoj meri država, govorimo i o državljanstvu - samo su neke od tema koje po Svilanovićevom mišljenju treba rešavati.
Sa druge strane, on ne vidi da bi srpsko javno mnjenje bilo zadovoljno stvaranjem politike "više od autonomije, manje od nezavisnosti".
- Recimo da se sutra ostvari zvanični srpski stav "više od, manje od". Da li to znači treća članica u državnoj zajednici. Nisam jedini koji to tako tumači. Ako je ovo tumačenje, da li to znači da pošto smo imali jednog srpskog predsednika, pa sad imamo jednog crnogorskog predsednika, da je sledeći predsednik zajednice iz Prištine. Da li isti oni koji ovu teoriju saopštavaju nemaju problem sa tim, i da li srpsko javno mnjenje takođe nema problem sa tim - pita Svilanović.
Kao ljude koji će konačno odlučivati o statusu Kosova on izdvaja Borisa Tadića, Vojislava Koštunicu ili Tomislava Nikolića.
- Verovatno im u toj koži nije prijatno, ali moje mišljenje je da su mogli sva trojica pametnije da se postave. Ako sam ja otvorio temu, mogli su da izvuku više koristi, da su pročitali Izveštaj. Umesto što su strele prebacili na moju stranu i na taj način zauzeli zajedničku poziciju, mogli su da naprave nijanse u pozicioniranju i otvore sebi prostor. Ja zaista mislim da nije zahvalno biti predsednik države ili predsednik Vlade ili budući član te Vlade kada se zna da se ulazi u jedan proces za koji javno mnjenje uopšte nije pripremljeno. Reakcije su čini mi se diktirane očekujućim izborima i to očekivanje izbora sputava političare da budu otvoreniji. Pošto ja sebe ne vidim sutra na tim izborima, otvorenije pričam nego drugi - kaže Svilanović.
Njegovo učešće u Međunarodnoj komisiji dočekano je "na nož" u političkoj javnosti.
- Moja pozicija u ovom javnom linču je utoliko olakšana jer su oni koji su najglasniji ljudi koji su najviše doprineli nacionalnom krahu i zbog toga su toliko glasni jer ne mogu da prihvate posledice svog političkog angažmana. Svi drugi predstavnici stranaka, potparoli stranaka su ako ne kritični onda bili veoma uzdržani. Šta misli neki širi milje? Moram priznati da nisam razočaran - naglašava Svilanović.
On nema problem sa kritikama koje su se obrušila ne njega, jer smatra da teme treba otvarati. Zbog učešća u budućim debatama Svilanović je tražio da ostane i poslanik parlamentu iako mu je poslanička grupa Demokratske stranke kojoj pripada nakon brojnih zahteva da vrati mandat, dala odrešene ruke da sam vidi šta će.
- U parlamentu treba da postoji i ovakva politička opcija. Ne da se pod velom velike jedinstvenosti ne razgovara ni o čemu. Kada se otvori ovo pitanje ja ću biti tu i argumentovati jedno mišljenje. Kada ljudi kažu svi smo se složili, najčešće se nešto veliko sakrije iza toga - kaže Svilanović.
- Građanski savez Srbije me javno podržao, što je i prirodno jer je GSS i ranije bio hrabriji od drugih - kaže on komentarišući svoju "usamljenu poziciju" na političkoj sceni.
