Izvor: B92, 20.Mar.2015, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vlada da podstiče kritičku debatu"
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks izjavio je da je vlada obavezna da podstiče pluralizam u medijima i kritičku debatu.
On je istakao i da se rasprava o pitanjima u vezi s medijima u Srbiji odvija najčešće u veoma polarizovanoj i politizovanoj atmosferi.
"Vlada Srbije ima pozitivnu obavezu da podstiče pluralizam u medijima, da podržava kritičku debatu, i u tom kontekstu su od velikog značaja signali koje visoki zvaničnici šalju i retorika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koju koriste", istakao je Muižnieks na konferenciji za novinare na kojoj je sumirao rezultate višednevne posete Srbiji.
On je pozvao vlasti da se uzdrže od bilo kakvih akcija i saopštenja koja bi mogla da imaju obeshrabrujući efekat na medije, ali je i pozvao medijske aktere da razmisle o pitanjima etičkog novinarstva i preduzmu potrebne korake u cilju jačanja relevantnih standarda i prakse.
Ocenivši pozitivno donošnje medijskih zakona avgusta prošle godine, te da će mediji proći kroz ozbiljne promene u procesu privatizacije s obzirom da će neke medijske kuće ostati bez državnog finansiranja, on je rekao da ta situacija podrazumeva određene rizike, ali i da stvara svojevrsne mogućnosti za dalji razvoj medija u Srbiji.
Na pitanje kako komentariše izjavu komesara EU za proširenje Johanesa Hana da se ne vidi da vlada vrši pritisak na medije u Srbiji, Muižnieks je primetio da pritisak ne medije može da se sprovodi na različite načine - direktno ili indirektno.
"Ponekad takav pritisak ne dolazi direktno iz vlade, već se to dešava tako što vlada signalizira da joj se ne dopadaju određeni novinari ili medijske kuće. Zato sam ukazao na značaj signala i retorike koje zvaničnici koriste", istakao je on.
Muižnieks smatra da bi tu vrstu konfrontacije i retorike u kojoj se novinari nazivaju izdajnicima, špijunima, agentima EU i slično, trebalo prevazići, uzražavajući istovremeno zadovoljstvo što su u Srbiji počela istraživanja na temu rušenja vebsajtova pojedinih medijskih kuća, zbog čega je jedan osumnjičeni priveden.
Upitan šta misli o izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića za 2014. o stanju ljudskih prava uključujući pitanje medija, rekao je da se tokom posete nije detaljno bavio tim izveštajem, mada deli određene zabrinutosti s tim u vezi, ali je primetio da taj izveštaj, kao i izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, obuhvataju samo prošlu godinu, a ne i ovu.
"U prvom tromesečju ove godine je dosta toga postignuto", smatra Muižnieks, koji je pohvalio spremnost nadležnih organa u Srbiji da obezbede rad medija na manjinskim jezicima što, kako je istakao, nije slučaj u svim zemljama članicama SE.
Takođe je ohrabren radom komisije za rešavanje slučajeva ubijenih novinara, mada bezbednost novinara i dalje smatra zabrinjavajućom kategorijom, s obzirom da su četiri novinara i danas pod 24-časovnom policijskom zaštitom, a tri slučaja ubistava novinara koja su se dogodila između 1994. i 2001. godine još nisu u potpunosti rešena.
Muižnieks je od 16. do 20. marta boravio u zvaničnoj poseti Srbiji tokom koje je održao niz sastanaka sa državnim zvaničnicima, predstavnicima međunarodne zajednice, civilnog sektora i medija, kako bi procenio situaciju u oblasti ljudskih prava, s posebnim osvrtom na tranzicionu pravdu, borbu protiv diskriminacije i slobodu medija.
