Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizner: Rusi su se preigrali
Istorija kaže da je za trenutnu situaciju na Kosovu kriv isključivo Beograd, tvrdi američki izaslanik
Sjedinjene Američke Države će priznati nezavisnost Kosova vrlo brzo pošto ona bude proglašena u Prištini, izjavio je specijalni američki izaslanik Frenk Vizner u intervjuu za uticajni Savet za spoljnopolitičke odnose, organizaciju koju u Vašingtonu često nazivaju rezervnim Stejt departmentom. „Očekujem da će i ogroman postotak država Evropske unije, uključujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i mnoge velike zemlje, odmah priznati Kosovo. Druge će to uraditi kasnije, a neke možda neće uopšte. Na primer, Kipar i Rumunija su jasno stavile do znanja da im se ta ideja uopšte ne sviđa i da neće to učiniti. Isto je i sa Kinom. Ali, mislim da ćemo do početka sledeće nedelje videti velikodušno međunarodno prihvatanje tog svršenog čina”, rekao je Vizner, objasnivši da će posle proglašenja nezavisnosti biti usvojen ustav, kao i da će na dan kada deklaracija bude obelodanjena biti otkriveni i simboli „nove države” – zastava i himna.
On smatra da je „istorija rekla” da je za trenutnu situaciju na Kosmetu kriv isključivo Beograd i njegova represija iz devedesetih godina prošlog veka: „Ako preduzimate takve, krajnje brutalne poteze, mora biti posledica. Sada će biti urađena prava stvar.”
„Drugo, verujem da će biti preduzeta politički korektna odluka. Ne može se Kosovo vratiti u Srbiju. Ne može se ponovo spojiti razbijeni „Hamti Damti” (čovekoliko jaje iz popularne engleske dečje pesmice)”, objašnjava Vizner i kao treći argument dodaje da će „tri miliona ljudi na Kosovu” – broj građana je čudno povećan za bar milion – kad dobije nezavisnost moći ekonomski da napreduje.
Nelogičnosti koje je izgovorio ovaj bivši ambasador ne završavaju se tu, jer on kaže da nijedan politički vođa u Srbiji danas nije spreman da kaže da treba zaboraviti Kosovo i nastaviti sa životom. „Oni će uložiti značajan politički napor da obezbede da se legitimitet Kosova ne ukoreni. Drugim rečima, da Kosovo ne uđe u Ujedinjene nacije ili u regionalne institucije. Tu već nastaju prave podele među Srbima. Premijer Vojislav Koštunica zapretio je da će se pogoršati diplomatski odnosi sa svakom zemljom koja prizna Kosovo i ja ne mogu da shvatim šta bi to donelo. Ali znam da se predsednik Boris Tadić, na drugoj strani, protivi nezavisnosti Kosova, ali želi da nastavi sa životom”, tvrdi Vizner, iako je prethodno rekao sasvim suprotno.
On kaže da je stav Rusije u vezi sa statusom Kosmeta „za žaljenje”: „Rusi su počeli da dižu prašinu prošlog proleća, pre godinu dana, i nisu stali”. To takođe nije tačno, jer oštre izjave iz Moskve stižu već više od dve godine. Ipak, Vizner zaključuje da Rusija time pokušava da kaže celom Zapadu: „Bitni događaji koji utiču na sastavne delove Evrope ili na političku geografiju Evrope mogu se zbiti samo sa našim pristankom.”
„Rusija neće prihvatiti ono što Rusi sada čvrsto vide kao poniženje koje su doživeli tokom kosovskog rata... Drugo, Rusi su takođe rešili da imaju koristi od snažne veze sa Srbijom. Rusija je danas vrlo popularna u Srbiji i čujem da nekoliko gradova želi da im Vladimir Putin bude počasni gradonačelnik... Ali Rusija nema interese tamo koje imaju EU i SAD. Ona čak nije ni blizu, zapravo veoma je daleko od Srbije. Mislim da će Srbi vremenom prestati da budu ozlojeđeni, da će prestati da gledaju u retrovizor i početi da gledaju u vetrobransko staklo”, kaže Vizner i dodaje da su se Rusi „preigrali”.
S. R.
[objavljeno: 14/02/2008]
