Izvor: RTS, 12.Jul.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka inflacija poskupljuje kredite
Inflacija u Srbiji veća je od poželjne, što neopovoljno utiče na referentnu kamatnu stopu, a time i na kamate po kojima se zadužuje država, privreda i građani. Za ekonomski oporavak bitno da se ne smanjuje investiciona tražnja, rekao guverner Radovan Jelašić.
Povodom predloga bankara da im NBS smanji obaveznu rezeru i na taj način poveća likvidnost za odobravanje novih kredita privredi, Jelašić je rekao da smanjenje obavezne rezerve ne bi automatski značilo i prelivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << likvidnosti banaka u preduzeća.
"I NBS smatra da bi bilo dobro kada bi smanjenje obavezne rezerve značilo povećanje kreditne aktivnosti banaka prema privredi, ali sve ukazuje da bi takva mera doprinela minimalnom povećanju ukupnih kredita", rekao je Jelašić.
Guverner je naveo da o likvidnosti banaka najbolje govori podatak da su u kupovinu hartija od vrednosti NBS uložile 120 milijardi, a u drzavne zapise 64 milijarde dinara, što znači da nije bilo likvidnih preduzeća koje bi banke kreditirale tim novcem.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da je inflacija u Srbiji veća od poželjne, što neopovoljno utiče na referentnu kamatnu stopu, a time i na kamate po kojima se zadužuje država, kao i privreda i građani.
"Država je preuzela obavezu da rast kontrolisanih cena ove godine neće biti veći od 15 odsto, a već je skoro dostignut taj nivo", rekao je Jelašić u intervjuu za agenciju Beta.
Jelašić kaže da se NBS, za razliku od države, pridržava originalnog plana ciljane inflacije, ali je zbog nesprovođenja svih budžetom predviđenih mera centralna banka prinuđena da i dalje vodi restriktivnu monetarnu politiku.
Prema proceni Jelašića, da je dosadašnji rast kontrolisanih cena, umesto 14 odsto bio upola manji, inflacija bi, umesto devet odsto koliko sada iznosi, bila oko šest odsto, a referentna kamatna stopa devet ili deset odsto.
"Važno je napomenuti da najveći broj ranije preduzetih restriktivnih mera fiskalne politike ima odloženo dejstvo, odnosno da će se efekti zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru osetiti tek početkom ili sredinom iduće godine", istakao je Jelašić.
Teza da bi smanjenje plata i penzija, u cilju smanjenja budžetskog deficita, dovelo do smanjene tražnje i produbljivanja recesije, kako je ocenio guverner, nema ekonomsko opravdanje.
Smanjena investiciona tražnja
"Za ekonomski oporavak ključno je da se ne smanjuje investiciona tražnja, a ne samo potrošačka tražnja", rekao je Jelašić i dodao da je sada u Srbiji drastično smanjena upravo investiciona tražnja, za razliku od potrošačke kod koje je smanjenje minimalno.
Smanjenje investicione tražnje, kako je dodao Jelašić, najbolje se vidi po tome što Srbija ne povlači milijardu evra odobrenih i ratifikovanih kredita od međunarodnih finansijskih institucija, namenjenih određenim projektima, a koji još nisu spremni za realizaciju.
"Vlada, pored smanjenja plata i penzija i povećanja poreza na dodatu vrednost, što je predviđeno Memorandumom o ekonomskoj politici, ima i druge mogućnosti da umanji budžetski deficit, ali je važno da mere koje preduzme budu efikasne i da u kratkom roku daju rezultate", rekao je Jelašić.
Guverner je poručio da država, ako već mora da se zadužuje, to čini u dinarima, jer postoji značajna likvidnost unutar bankarskog sektora, a budžet u tom slučaju ne snosi rizik vezan za kretanje kursa.
Komentarišući predstojeće pregovore sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda, koja u Beograd dolazi u drugoj polovini avgusta, Jelašić je rekao da će biti mnogo lakše ako do tada Vlada bude imala jasnu viziju kako će se finansirati uvećani budžetski deficit.
"Centralna banka od kraja februara nije prodavala devize da bi smanjivala pritisak na devizni kurs, ali je pitanje šta će se dugoročno dešavati, pre svega koliki će biti platni deficit", rekao je Jelašić i dodao da su devizne rezerve zemlje trenutno oko 9,5 milijardi evra.
.jpg)
