Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od kurtoazije
Hor "Glinka" pripada retkim ansamblima koji nam često dolaze, koje beogradska publika naprosto obožava i koji svaki susret sa njom pretvore u praznik.
Ovom prilikom dva dela programa činili su dva pola njihovih interesovanja, najpre polje duhovne muzike sa delima najistaknutijih ruskih autora: Bortnjanskog, Arhangelskog, Sviridova, Rahmanjinova, Česnokova i Čajkovskog. Usred "ruskog bloka" našao se i Mokranjac ("Tebe pojem"). Njihovo pevanje se nikada nije odlikovalo velikim spoljašnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << efektima, dramatskom snagom i paradnim bljeskom. Naprotiv. Hor "Glinka" neguje kamernost, ispevavanje svake fraze. Tehnikom legata povezuje i uobličava melodije. U crkvenoj inscenaciji (na platnu iza bine) i u pomenutom tumačenju, zaista smo se osećali kao u najvećoj crkvi koja je primila nekoliko hiljada vernika.
Uvodeći stalno nove soliste, u jednom momentu shvatite da je to ansambl solista u kome nema "pravih" i "običnih" horskih pevača. To je naročito došlo do izražaja u drugom delu programa, prilikom izvođenja poznatih ruskih narodnih pesama, u obradi profesionalnih muzičara. Nikada bez "Ej, uhnjem", "Dvanaest razbojnika" i "Večernjeg zvona"!
Koliko god bilo bravurozno ali i visoko estetizovano pevanje hora "Glinka", nastup dirigenta Černušenka je odmeren, gospodski i skroman. Posle završenog predviđenog programa, publika im nije dala da odu sa scene. I dogodilo se nešto sasvim neočekivano! Umesto pravih "bis" komada, još pokoje narodne pesme, usledila je opsežna i zahtevna Mokranjčeva Peta rukovet, kao dodatak, kao kurtoaznost domaćinima – i mnogo više od toga. Hor "Glinka" je učinio ono što organizatorima nije bilo na pameti, da je Beogradski muzički festival bio red da se završi i počne, ili bar jedno od dvoje, muzikom našeg kompozitora.
Velike umetnike ne treba na to podsećati. Oni iz svoje zemlje izlaze gostujući sa sopstvenom muzikom, a hor "Glinka" koji se proslavio izvođenjima Mokranjca, ovoga puta ga je tumačio kao svoju, intimnu i usvojenu – muziku, kao deo prisnog repertoara, onoga koji se voli i peva, ne samo iz kurtoazije.
Ako je prethodno "Tebe pojem" bilo utišano i usredsređeno na duhovnost, bez velikih uzleta u zvuku, onda je Peta rukovet u svojoj svetovnosti i raskoši prikazala hor "Glinka" kao ansambl svetskih razmera i mogućnosti. Prisustvovali smo školskom času o načinu interpretacije duhovne muzike, svedenom i koncentrisanom i efektnom i raspojasanom, narodne i svetovne.
I Mokranjac na kraju i ovaj koncert bili su nam preko potrebni na završetku ovogodišnjeg Bemusa.
[objavljeno: ]
.jpg)
