Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Nov.2017, 00:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više od 60 odsto osuđivanih osoba ponavlja krivična dela po izlasku iz zatvora

Zamenik republičkog zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava lica lišenih slobode Miloš Janković izjavio je večeras u Kragujevcu da se osuđivane osobe posle izdržavanja zatvorske kazne teško prilagođavaju životu van "rešetaka" pa se često vraćaju vršenju krivičnih dela.

"Po izlasku iz zatvora osuđenici su obeleženi,teško se prilagođavaju životu van zatvora,otuđeni su  od porodice i prijatelja,nemaju lična dokumenta, posao i u uslovima siriomaštva,vraćaju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se vršenju krivičnog dela", rekao je Janković na tribini o pravima i zaštiti interesa osuđivanih lica po izlasku iz zatvora koju je organizovalo udruženje "Posle kiše".

Prema njegovim rečima u Srbiji je potrebno uvođenje probacijske službe koja bi vršila stalni nadzor i pružala podršku osuđivanim licima.Profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu Snežana Soković je na tribini rekla da se u Srbiji od 10 osuđenih lica čak šest vraća u zatvor zbog ponavljanja krivičnog dela.

Ona je navela da u srpskom zakonodavstvu postoje solidna rešenja za postpenalni prihvat bivših osuđenika, a  pravne norme predviđaju da se pravi poseban program postupanja za osuđenike.

"Zakon nalaže kazneno-popravnim zavodima da priprema za postpenalni prihvat počne najkasnije 30 dana pre izlaska osuđenika iz zatvora, a rad sa njima je poveren odeljenju za tretman i alternativne sankcije pri Upravi za izvršenje  krivičnih sankcija", rekla je Sokovićeva.

Ona je ocenila da je suština da se različiti organi u lokalnoj zajednici uvežu u jedan sistem i da se omogući osuđeniku da nađe "neko svoje mesto" na slobodi, pronađe posao ili smeštaj.

"Moramo reći da to baš i ne funkcioniše, bez obzira što je sistem na normativnom nivou prilično dobro regulisan. Zato su potrebne  aktivnosti koje ovu problematiku čine vidljivijom, da javnost uoči da je potrebno da se pomogne bivšim osuđenicima, a da se okolina oslobodi predsrasuda, u tom smislu da bivši osuđenik ne predstavlja nužno opasnost za zajednicu", rekla je Sokovićeva.

Koordinatorka Helsinškog odbora za ljudska pravaLjiljana Palibrk, je rekla da je u najvećim zatvorima u Srbiji nedovoljan broj zaposlenih u odeljenjima za tretman koja treba da rade na psihosocijalnoj rehabilitaciji  osuđenika dok traje izdržavanje kazne i pripremaju ih za izlazak iz zatvora i "susret" sa životom na slobodi.

"U odeljenju za tretman u  zatvorima u Sremskoj Mitrovici, Zabeli i Nišu jedan zaposleni dolazi na 400 osuđenika, što znači da za 30 dana ne  može sve ni da ih vidi , a kamoli da radi sa njima", rekla je Palibrk.

Ona je rekla da je poslednjih godina  širom Srbije otvoreno 25 kancelarija za alternativne sankcije da pruže prvu pomoć onima koji su izašli iz zatvora.

"Nažalost, u njima radi samo 40 ljudi, pri čemu najveći broj kancelarija ima po jednog  zaposlenog, a ako ima još jednog radnika, on trećinu radnog vremena provodi u kancelariji, a dve trećine vremena je zaposlen u zatvoru, što nikako nije dobro", rekla je Palibrk.

Ona je navela primer Holandije u kojoj u probacijskoj službi koja je u stalnom kontaktu sa osuđenim  licima  i pruža im prihvat i podršku po izlasku iz zatvora u  povezivanju sa porodicom, traženju posla ili smeštaja, radi čak 2500 ljudi.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na NoviMagazin.rs...

EurActiv Srbija: Više od 60% osuđivanih ponavlja krivična dela po izlasku iz zatvora