Izvor: Blic, 07.Apr.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Višak činovnika odlazi na leto

Vlada Srbije čeka povratni odgovor Međunarodnog monetarnog fonda na predlog mera štednje koji je u nedelju uveče usaglašen. Prema saznanjima „Blica”, državni vrh je konačno prelomio i 89 milijardi dinara biće namaknuto iz javnog sektora, a među merama su i povećanje akciza na gorivo od četiri i dva dinara i oporezivanje luksuza i telefonskih impulsa u mobilnoj telefoniji. Premijer Mirko Cvetković vladine mere trebalo bi da predstavi danas ili sutra.

Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic” kaže dobro upućeni sagovornik, premijer i ministar ekonomije Mlađan Dinkić sastali su se sa predsednikom Borisom Tadićem u nedelju uveče, kada je definitivno i pala odluka.

Vlada Srbije posle nekoliko dana razmatranja odustala je varijante da se zaposlenima u državnoj upravi smanjuju koeficijenti i odlučila se za umanjenje mesečnih primanja počev od 40.000 dinara. Plate do 100.000 dinara biće umanjene za deset odsto, tako da će državni činovnici primati za 6.000 manje jer je iznos od 40.000 zaštićen. Ova mera zakačiće ministre, savetnike i šefove kabineta. Zarade preko sto hiljada biće smanjene za 15 odsto, tako da će manju platu ubuduće primati državni sekretari, ali i većina predsednika opština.

Dakle, prema planu Vlade Srbije u narednih devet meseci trebalo bi da bude otpušteno oko šest hiljada ljudi, od kojih je najviše zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Od juna bi trebalo da se krene u redukovanje broja direkcija, agencija i ostalih regulatornih tela Vlade Srbije. Vlada treba da promeni i Zakon o državnim službenicima, prema kojem je teško bilo koga otpustiti iz državne administracije. Kako kaže sagovornik „Blica” iz Vlade Srbije, otpuštanja će biti postepena.

Visina otpremnina još nije precizirana, ali prema već važećem predlogu to je iznos od 550.000 dinara iz republičkog budžeta i dodatnih 15.000 dinara po godini staža iz opštinske kase. Otpremnine mogu biti samo smanjene.

U iščekivanju zelenog svetla za predlog mera prema procenama MMF, Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi po pitanju domaćeg zaduženja u stranim valutama.

Međutim, Radovan Jelašić, guverner NBS, kaže za „Blic” da Srbija ima nekoliko „osigurača” da ne dođe do najgoreg scenarija o kojem se govori u izveštaju MMF-a, „mada takav izveštaj Fond još nije dostavio i ne zna da li je u njemu pomenuta Srbija”.

Prema proceni MMF-a, zapadnoevropske banke bi mogle da izgube 160 milijardi dolara u srednjoj i istočnoj Evropi zbog nenaplativih dugova, od 1,6 hiljada milijardi dolara, koliko su plasirale u tom regionu. Do 20 odsto svih kredita moglo bi biti nenaplativo, preneo je „Fajnenšel tajms” pozivajući se na izveštaj MMF-a. Ograncima zapadnoevropskih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi biće potrebno 100 milijardi dolara svežeg kapitala, a u slučaju „ozbiljnije krize širokih razmera” moglo bi im zatrebati i 300 milijardi dolara.

Fond će, na osnovu kvota zemalja srednje i istočne Evrope u toj finansijskoj instituciji, moći da pruži pomoć od 81 milijarde dolara, a po svoj prilici će biti potrebno da se 105 milijardi obezbedi iz drugih institucija, uključujući Evropsku uniju i vlade zemalja u svetu.

U izveštaju se preporučuje da zemlje koje su članice EU, ali ne koriste evro, uvedu u opticaj zajedničku evropsku valutu i pre nego što zvanično pristupe evrozoni.

Obrazlažući šta konkretno znači - postojanje nekoliko „osigurača”, guverner Jelašić kaže da je prvi - dogovor koji Srbija treba da postigne sa MMF-om, dok je sledeći postignut dogovor sa stranim bankama da neće smanjiti nivo izloženosti prema preduzećima u Srbiji.

- Štaviše, ne samo da se neće povući, nego da će, ukoliko bude potrebno, dodatno kapitalizovati banke koje posluju na našem tržištu. Naš bankarski sektor i danas ima adekvatnost kapitala od oko 22 odsto, što znači da je visokokapitalizovan i sposoban da sopstvenim rezervama amortizuje dodatne gubitke. Upravo svesni činjenice da naši građani primaju dohodak u dinarima, a da su se u velikoj meri zaduživali kreditima vezanim za stranu valutu, mi smo i tražili od banaka veći obim kapitala nego što je to u drugim zemljama, što danas obezbeđuje dodatnu stabilnost - naglašava Jelašić.

Ipak, nezavisno od toga, kaže naš sagovornik, za stabilnost finansijskog sektora svakako bi bilo poželjno da se više koriste dinarski krediti, a na šta NBS već godinama upozorava.

- Mi smo u stalnom kontaktu sa MMF-om i ne postoji nijedan izveštaj Fonda o makroekonomskoj situaciji u Srbiji u kojem nije pohvaljen upravo srpski bankarski sektor - naglašava Jelašić, koji je nedavno rekao da će kurs ostati i dalje fluktuirajući, kao i da se neće dozvoliti prevelike dnevne oscilacije.

Manje plata direktorima, akcize, luksuz, gorivo...

Prema vladinim merama, od akciza na gorivo trebalo bi da se prikupi pet milijardi, na luksuz tri milijarde i isto toliko na mobilnu telefoniju. U narednih devet meseci biće postepeno otpušteno oko šest hiljada viška zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Međutim, tokom jučerašnjeg dana još nije bilo definisano kolike će otpremnine dobiti višak zaposlenih. Članovi Vlade dogovorili su u minut do dvanest da se drastično smanje plate direkotra javnih preduzeća jer je na to ukazivao i MMF. Prvobitno je bilo zamišljeno da plate budu u iznosu plate premijera od oko 116.000 dinara, ali je ipak odlučeno da one budu nešto više.

Negodovanje gradonačelnika

Vlada je i u novom paketu mera za uštedu 100 milijardi dinara predvidela da lokalnim samoupravama uplati 15 milijardi manje (od predviđenih 40), uprkos oštrim protestima gradonačelnika i predsednika opština. „Blicu” je u Vladi nezvanično potvrđeno da će do četvrtka biti doneta odluka koliko će kojoj opštini biti smanjeni transferi, kao i da će se manje uzimati od opština koje su siromašnije i više zavise od novca iz republičkog budžeta.

Gradonačelnici sedam gradova (Kruševac, Čačak, Paraćin, Vranje, Inđija, Novi Pazar, Koceljeva) juče su na konferenciji u Beogradu rekli da će najavljeno smanjenje ozbiljno ugroziti investicije u lokalnim samoupravama, Član gradskog veća Beograda Zoran Kostić kazao je da će prema nekim informacijama transferi prestonici biti smanjeni za oko četiri milijarde dinara.

Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović objasnio je da se transferi daju prema broju stanovnika, površini opštine, broju odeljenja osnovnih srednjih škola i broju predškolskih objekata.

- Kada se kaže da ćemo smanjenjem transfera da štedimo, onda je pitanje da li je to poruka iz Vlade da ćemo štedeti na troškovima za škole i predškolsko obrazovanje - zapitao je on i dodao da opštine zbog najave o smanjenju transfera ne mogu blagovremeno da planiraju poslove za ovu godinu.

Gradonačelnici su insistirali na tome da se mnogo više može uštedeti smanjenjem plata i broja zaposlenih u državnoj upravi, a još više ukidanjem nepotrebnih ministarstava. Takođe su apelovali na Vladu da ne odlučuje o smanjenju para bez razgovora sa njima. Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, rekao je da je neophodna hitna promena Zakona o radu, nakon čega bi u lokalnoj samoupravi, prema njegovoj proceni, mogao da se smanji broj zaposlenih za 3.000 u roku od dve godine.

T. S.

Nastavak na Blic...

B92: Vlada Srbije objavila paket mera

Radio 021: Objavljen plan ušteda