Izvor: B92, 09.Avg.2015, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virusi vrebaju iz vode
U vreme kada su bazeni i kupališta dubke puni, B92 istražuje mogu li virusi da vrebaju iz vode i šta je potrebno uraditi kako bismo zaštitili i sebe i druge.
Virusi nisu aktivni samo zimi, već nas vrebaju i po letnjoj vrućini. Česti su respiratorni vrusi i crevne infekcije. Iako je epidemiološka situacija u Srbiji uobičajena za ovo doba godine, lekari kažu da postoji blagi porast u broju obolelih od meningitisa. Istraživali smo šta su tokom leta najčešći uzroci ove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolesti.
Kako se izboriti sa tropskim temperaturama? Jedan od načina je rashladiti se na nekom od gradskih bazena, kupanjem u reci ili kod kuće u jednostavnom gumenom bazenu. Ipak, ne samo zimi, i leti vrebaju virusi, a bakterioloski neispravna voda može biti uzrok meningitisa.
“Ima više vrsta meningitisa, sudeći po njihovoj etiologiji, po uzročniku bakterije mogu biti virusi, ali mogu i amebe i gljivice. Najčešće su virusi, a baterijski su najopasniji, posebno u dečjoj dobi, takozvani meningokok. Bilo je par slučajeva da deca umru u Srbiji za 24 sata, to je jednostavno jedno od najurgentijih stanja u medicini”, navodi načelnik infektivne klinike VMA, prof. dr Darko Nožić.
Direktor Instituta za javno zdravlje “Batut”, prim. dr Dragan Ilić navodi da moramo imati u vidu da se takve infekcije ne događaju često.
“Mi nemamo pojavu epidemije ove godine, a ukupan broj sporadičnih slučajeva do sada registrovano je 36 obolelih od virusnog meningita sa nezabeleženom epidemijom”, navodi Ilić.
Prema njegovim rečima, ti prostori i bazeni su pod apsolutnim zdravstvenim nadzorom i sanitarnim nadzorom, a velika javna kupališta se nalaze pod kontrolom.
Kvalitet vode na javnim bazenima proveravaju instituti za javno zdravlje, a po analizama iz 2014. godine, kod jedne trećine javnih bazena voda je bila bakteriološki ispravna, dok je kod trećine kupališta bilo i nekih nepravilnosti.
Međutim, na divljim plažama, rekama i kućnim bazenima ne rade se mikrobiološka ispitivanja vode, što predstavlja jedan od rizika.
“Ako voda u njima nije bakteriološki i virusološki ispravna, ako nije dovoljno hlorisana, a pošto su veoma visoke spoljne temperature, u bazenima je zaista velika gužva. Ljudi donose viruse sa sobom i puštaju ih u vodu, a deca, pošto su osetljiva na viruse, mogu gutanjem vode da unesu viruse”, navodi Darko Nožić.
Ipak i na bazenima postoji kupački bonton koji bi gosti trebalo da poštuju i na taj način umanje i rizik od prenošenja virusa.
“To je da se poštuju oni osnovni higijensko-sanitarni postupci u situacijama koji su normalni kada koristimo javne bazene, neophodno je da pre nego što uđemo u bazen, prođemo kroz taj sanitarni koridor, da se istuširamo, da prođemo kroz sanitarnu barijeru gde cemo sebe očistiti i na taj nacin sačuvati druge”, ističe Dragan Ilić.
Ove godine nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od groznice zapadnog Nila, u odnosu na 2013. godinu kada je laboratorijski potvrđeno 260 slučajeva, a od komplikacija je umrlo više od 30 pacijenata.
