Izvor: Blic, 05.Avg.2013, 00:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtuoz za klavirom uprkos tragediji
Dušan Sretović (18) svira Šopena sa strašću koja otvara prozore na njegovoj sobi. Sa istim žarom govori o muzici i planovima, a o tragediji koja ga umalo nije odvojila od života priča sa ozbiljnošću zrelog čoveka. Dušanu je 2007. tramvaj smrskao nogu i on danas levu pedalu klavira pritiska protezom. Srećan sam što mi je Bog sačuvao ruke pa mogu da sviram: Dušan Sretović
- Dogodilo se i ja na to gledam ovako. Svima se dešavaju ružne stvari i možda sam ja tu svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čašu ovim popio. Srećan sam što mi je Bog sačuvao ruke pa mogu da sviram. Zamislite, obe noge su mi bile teško povređene, jednu sam izgubio, drugu su jedva spasli, a rukama ništa - osmehuje se mladić sa beogradskog Voždovca čiju živost i energiju ne može da uspori teški hendikep.
Sa klavirom se druži od sedme godine i ne ume da objasni šta ga je privuklo tom instrumentu, zna samo da je žarko želeo da sedne za te dirke. Završio je klavirski odsek niže muzičke škole “Josip Slavenski” i u istoj školi ove godine završio treći razred klavirskog i četvrti razred teoretskog odseka srednje škole. Sa prosekom ocena tokom čitavog školovanja - 5,00.
Više ni sam ne broji priznanja sa raznih takmičenja, a prošle godine održao je svoj prvi solistički koncert u Galeriji Kolarčeve zadužbine, a ove u Galeriji SANU i kaže da nikad neće zaboraviti taj osećaj.
I život i klavir
- Kada gledam u budućnost, ne želim da budem samo pijanista, već kompletna ličnost i da prođem kroz sve što treba proći. Ako bih se samo posvetio klaviru, onda bi ta moja muzika bila prazna i beživotna. Nije mi cilj prosto savršenstvo sviranja - kaže Dušan. Lako je to da kaže momak koji je u stanju da odsvira 32 Betovenove sonate i da odmah sa obe ruke svira note koje je prvi put video.
I sve to postiže svirajući na pozajmljenom klaviru njegove profesorke Maje Vuković koja je, još dok je ležao teško povređen u bolnici, insistirala na tome da se upiše u školu, dolazila kod njega i držala mu nastavu što je radila i profesorka Nina Mihajlović.
A kada ga je čula kako svira, profesorka iz Beča Nataša Veljković odnela je snimke čuvenom profesoru Kristoferu Hinterhuberu sa Univerziteta muzičke i dramske umetnosti u glavnom gradu Austrije koji je spreman da ga uzme u klasu, nakon završene pripremne godine. I tu nastaju problemi - potrebna mu je studentska viza koja podrazumeva novčanu garanciju od 7.000 evra, a toliki novac Dušanovi roditelji nemaju.
- Znam šta mu ovo znači, a ne znam kako da pomognem. Moj sin je veliki borac, dokazao je to u najtežem periodu života i bila bi grehota da mu se snovi ne ostvare. Nažalost, ne postoji mogućnost ni da dobije stipendiju jer država Austrija ih ne daje za studente koji dolaze iz zemalja van EU. A naša država daje stipendije samo za master i doktorske studije - kaže Dušanova majka Vesna.
- Voleo bih da odem i u Beču nastavim školovanje, ali ako se to ne desi neće biti smak sveta. Na meni je da se trudim i sviram što najbolje mogu, a sve ostalo će doći samo po sebi - kaže i seda za klavir.
Najčitanije SADA:
.jpg)
